Pretraga
Nova Borba
Pretraga
Pretraga
Pretraga
Kad lajavci utihnu

Foto: www.icorn.org

Kad lajavci utihnu

TABLOIDI U SRBIJI IMAJU PUNU SLOBODU DA VREĐAJU I PRETE – SVE DOK IM SE NE NAREDI DRUGAČIJE

Komentar
Autor: Dejan Anastasijević

Srpska javnost verovatno nikada neće dobiti uvid u sadržaj razgovora koji su u ponedeljak iza zatvorenih vrata vodili mandatar Aleksandar Vučić i šefovi diplomatskih misija Evropske unije Majkl Davenport i Sjedinjenih država Kajl Skot. Svejedno, dosta se može pročitati iz onih nekoliko sekundi televizijske slike bez tona uoči sastanka, gde sva trojica ukočeno sede sa izrazom lica kao da im je, što bi rekao Leonard Koen, upravo umro otac ili pas.

Uprkos tome što nakon razgovora niko od učesnika nije ništa konkretno saopštio, nije teško pogoditi da je tema bila višednevna haranga koju je protiv dvojice diplomata vodio omiljeni Vučićev doušnički tabloid, uz asistenciju srodnih medija i političkih saveznika. Davenport i Skat su sistematski razobličavani kao organizatori i finansijeri državnog udara, pa čak i atentata na Vučića, a sve uz pomoć širokog kruga plaćenika i domaćih izdajnika. Sem toga, svakako je bilo reči i o pretnjama američkom ambasadoru koje je iz skupštinske klupe i preko društvenih mreža uputio lider radikala Vojislav Šešelj, koji je tražio njegovu „eliminaciju", pominjao nekakvu pušku i poručivao Skotu da se „seli iz Srbije dok ne bude prekasno".

Vučiću je izvesno skrenuta pažnja na član 29 Bečke konvencije o diplomatskim odnosima iz 1963. godine, u kome između ostalog stoji da je zemlja domaćin dužna da svakog akreditovanog diplomatu „tretira sa dužnim poštovanjem i preduzima sve razumne mere da bi sprečila nanošenje uvreda njegovoj ličnosti, njegovoj slobodi i dostojanstvu". Onda su ga verovatno podsetili da to nije prvi, pa čak ni drugi put da su predstavnici EU i SAD u Srbiji podrvrgnuti sličnom tretmanu od strane istih lica i da nisu baš skloni da poveruju da su napadi pokrenuti bez odobrenja i blagoslova bivšeg i budućeg premijera Srbije. Uz to je Vučiću gotovo sigurno predočeno kakve če posledice nastupiti ako se sa ovom praksom nastavi.

Ne znamo šta je Vučić ovaj put rekao Davenportu i Skotu o uredniku svog omiljenog tabloida Draganu J. Vučićeviću, ali znamo šta je nakon sastanka poručio javnosti. „Gospodin Vučićević misli svojom glavom i ima svoj mozak", rekao je Vučić na vanrednoj konferenciji za novinare i dodao da mu „ne pada napamet" da Vučićevića kritikuje i napada samo zato što se to što on radi nekom ne dopada.

Zanimljivo je, međutim, da su odmah nakon sastanka imena dvojice ambasadora kao rukom odneseni naprasno nestala sa naslovnih strana cinkaroških tabloida, pa je čak i Šešelj, nakon oproštajne salve, prestao da tvituje poruke Skotu. Odjednom ti hrabri i beskompromisni ljudi, koji se do juče nisu ustezali da predstavnicima najvećih svetskih sila saspu u lice sve što misle o njihovim podlim planovima, nisu u stanju da zucnu ni „S" od Skota ni „D" od Davenporta, nego su se podvijenog repa vratili estradnoj nekrofiliji i sevanju guzica i sisa, kao da ni mozga ni glave nikada nisu imali.

U nekoliko slučajeva u Haškom tribunalu koje je ovaj novinar pratio, odbrana je, tvrdeći da optuženik nije odgovoran za ratne zločine koje su izvršili podređeni, iznosila dokaze da je isti optuženik u drugim situacijama naređivao da se zarobljeni vojnici ili civili oslobode, ili da se tretiraju humano. Time su upadali u zamku koju su sami sebi postavili, jer je tužilac upravo na osnovu tih primera mogao da dokaže da je u datom slučaju postojala komandna odgovornost, to jest da je onaj koji je mogao da naredi da se neko poštedi izvesno imao moć da naredi da se neko drugi ubije.

Vučić, naravno, nije ratni zločinac i ovde se ne radi o krivičnoj, ali se radi o moralnoj odgovornoti. Ako je mogao da Davenporta i Skota skine sa tabloidne crne liste, onda očigledno ima uticaja na njeno sastavljanje. Zaglušujući muk u premijerskoj štenari koji je nastao nakon trojnog sastanka više govori o slobodi medija u Srbiji nego svi izveštaji Evropske komisije i Reportera bez granica u poslednje četiri godine.

Postoji i druga strana priče, a to je da su dvojica ambasadora, kao i najviši funkcioneri SAD i EU, dosad bili uglavnom slepi, gluvi i nemi kada su isti tabloidi sistematski nasrtaji na ličnost i dostojanstvo ombudsmana Saše Jankovića i niza onih čiji je jedini greh bio što su odbili da se pridruže horu anđela koji pevaju u slavu vrhovnika. Tek kada su se lično našli na tapetu osetili su potrebu da reaguju. Da su, umesto što su onoliko hvalili Vučića zbog navodne reformske orijentacije i istrajnosti na evropskom putu obratili malo više pažnje na njegovo uporno gaženje slobode i dostojanstva građana Srbije, ova ružna i otužna predstava se ne bi ni održala.

Izvor: vreme.co.rs