Pretraga
Nova Borba
Pretraga
Pretraga
Pretraga
O ostavci u "Vojvođanskoj akademiji" koje nema

MC

O ostavci u "Vojvođanskoj akademiji" koje nema

​(Umesto odgovora apsolventu prava Živanu Berisavljeviću)

Komentar
Autor: Miroje Jovanović/novosti.rs

Ostavka.

Neopoziva. Opoziva. Uslovna. Ponuđena. Iznuđena.

Ovo bi mogli biti osnovni pravno-politički modusi ostavke kao čina koji podrazumeva svojevoljno odricanje od nekog položaja, funkcije, nameštenja u preduzeću, ustanovi itsl. Ono što se podrazumeva kod ostavke, jeste da položaj na koji se podnosi realno i postoji, odnosno pre svega da postoji pravno lice u kome se funkcija obavlja.

Mediji su, uglavnom nesmotreno, pre nekoliko dana preneli vest da je „Živan Berisavljević, član Upravnog odbora Vojvođanske akademije nauka, umetnosti i kulture (VANUK) podneo neopozivu ostavku na to mesto i poručio da ne želi da čeka da ga sa tog mesta smenjuju "razgoropađeni reciklirani šešeljoidi". To što ustanova gde je vajni autonomaš podneo ostavku nije ni registrovana (niti će biti), odnosno ne postoji kao pravno lice, njemu očigledno ne smeta. Gospodin Živan se ne drži prava kao pijan plota (tako je pravo tumačio jedan poznati hrvatski bravar).

Ko je gospodin Berisavljević, pamti se i sa ove i sa one strane Save i Dunava, a šta je ta „Vojvođanska akademija...“ koju je Pajtić pokušao da osnuje u julu 2015. godine znamo uglavnom mi koji smo ga u toj nameri sprečili.

Naime, prošlog leta je obnovljena ideja da se pored, i nakon odluke Ustavnog suda, po kojoj u državi Srbiji ne mogu postojati dve paralelne akademije nauka, ponovo napravi „vojvođanska akademija“. Kamarila okupljena oko DS-a je nevešto i amaterski pokušala da izigra odluku tog suda i formira upravo novu autonomašku „akademiju“, sa poznatim zadacima, ciljevima i kadrovima.

Još tada smo, predsednik Treće Srbije, Miroslav Parović, moja malenkost i još nekoliko članova stranke, formirali Ustanovu za obeležavanje 100 godina prisajedinjenja „prečanskih“ krajeva kraljevini Srbiji (navršava se 2018. godine), i uredno registrovali skraćenicu „VANUK“ kao zaštićeni naziv te ustanove.

I kad su Pajtićevi predali sudu zahtev da se registruje nova, autonomaška „akademija“, hitno smo reagovali, i novosadskom sudu ukazali da nam je ukradeno ime ustanove, i podsetili na odluku Ustavnog suda o nemogućnosti dualizma „akademija“ u Srbiji.

Zahvaljujući profesionalnosti nekoliko medija (među kojima su i „Novosti“), za našu borbu protiv lažnog akademizma u pokrajini saznala je šira javnost, i tako smo mogli da barem donekle pariramo požuteloj propagandi kojom nas je tada zasipala RTV Vojvodine i drugi mediji pod direktnom kontrolom dvojca Pajtić-Gruhonjić.

Za razliku od većine „desne scene“ i velikog busanja u grudi, mi smo borbu poveli pred institucijama države. I kao rezultat toga nedavno smo dobili pravosnažnu odluku da Vojvođanska akademije nauka, umetnosti i kulture ne postoji..

Da budem precizan, prekinut je svaki postupak osnivanja Pajtićeve lažne akademije, sve dok se Ustavni sud ponovo ne izjasni o istoj stvari – odnosno o nemogućnosti postojanja dve paralelne akademije.

Pravosnažna sudska odluka u ovom slučaju znači da ne postoji ni ustanova, ni upravni odbor ustanove, pa samim tim ni mogućnost da se podnese ostavka na fukciju u pravnom licu koje ne postoji. E sad, pošto je najbolji sin birokratskog autonomaštva, Živan Berisavljević (još uvek) apsolvent prava a stariji je od mene samo 34 godine, valjda je u tako dugom apsolventskom stažu ipak stigao da razume šta znači kada nešto ili neko ne postoji. Kako može apsolvent biti funkcioner u bilo kakvoj akademiji, ne znam, osim ako nije predstavnik studentske populacije.

Stoga umesto da se polupismeno hvali kako je podneo ostavku i pokušava da uvredi zamišljenog protivnika, bolje da privede asolventski staž kraju, a razume da ga neće smeniti ni razgoropađeni ni reciklirani, jer naprosto ne postoji funkcija sa koje može biti smenjen.

Miroje Jovanović, advokat iz Novog Sada

(tekst preuzet iz "Večernjih novosti")