Pretraga
Nova Borba
Pretraga
Pretraga
Pretraga
Podobni i nepodobni, ili čiji si ti mali?

Foto: mc.rs

Podobni i nepodobni, ili čiji si ti mali?

​Povod za ovaj komentar jeste rasprava o analitičarima koju vode Antonić, Đurković i Cvijanović

Komentar
Izvor: Branko Radun

Ako sam dobro razumeo Antonića, on bi želeo da se „licenciraju” oni koji pišu, komentarišu ili u medijima nastupaju, a licencu bi trebalo valjda on da pečatira. Diskvalifikacija drugog i drugačijeg mišljenja kao „plaćeničkog”, uz lično omalovažavanje neistomišljenika, boljševički je manir. Kada bismo nastupali kao Antonić, onda bismo rekli da mu je taj stil ostao od vremena kada je bio mlađani komesar na univerzitetu i kada se bavio etiketiranjem politički nepodobnih i zabranama knjiga. U njegovo vreme medijima zaista nisu imali pristup oni koji su imali etiketu „nacionaliste” ili ne daj bože „kleronacionaliste”. Nastavljajući u istom tonu mogli bismo reći da je godinama bio na sorosevskim projektima a da je sada spao na niske grane ,,Delta Vremena” da za račun nekada moćnog tajkuna piše antirežimske tekstove. No, naravno, to nije naš stil niti želimo da pokrećemo harangu protiv onih koji su nekom bliski, pa makar bili advokati vlasti, opozicije ili tajkuna.

Nemam problem ni s tim da kažem da se ne slažem sa Vučićevom proevropskom politikom, jer verujem da nikada nećemo postati članica EU, ali razumem da zaokreti ne mogu biti nagli. Isto tako nemam problem što Antonić u ,,Delta Vremenu” nikada neće napisati ni jednu reč protiv Miškovića kome su se u prošlosti svi političari klanjali. Mislim da je od istorijskog značaja sudska presuda Miškoviću jer se pokazalo da je država jača od tajkuna. Taj sam stav imao i kad je Karić pre više od jedne decenije pretio rušenjem Koštuničine vlade.

I Miša Đurković nekako sledi Antonića u podeli na podobne i nepodobne analitičare i komentatore. Slažem se s njim da oni koji su politički angažovani u strankama ili su poslanici ne mogu biti i „nezavisni” politički komentatori. Isto tako, ako je neko novinar, kao Lazanski, ili urednik medija, kao Vukadinović, teško je očekivati da će prestati da piše i nastupa u medijima. No nisam baš razumeo Đurkovića i njegovu poziciju – on želi da bude komentator političkog života, ali ne bi da se meša sa „političkim analitičarima” koji nisu doktorirali ili nemaju naučno zvanje kao on i Antonić. Isto tako, iako nastoji da podrži Antonića u etiketiranju „prorežimskih analitičara” nekako ga ne vidim ni kao opoziciono nastrojenog intelektualca od kada je uz podršku vlade postao direktor instituta. Kao što sam siguran da Antonić neće pisati kritički o Miškoviću, tako sam siguran da ni Đurković neće kritikovati Vučića.

Ako je nešto pozitivno izašlo iz ove rasprave, kako bi Antonić rekao „društveno-političkih radnika” (čime je „častio” jednu voditeljku), to je utisak posmatrača sa strane kako u medijsko-političkoj areni nema nevinih i neopredeljenih. Svi koji se profesionalno bave politikom i medijskim poslom imaju svoje favorite od čije podrške zavise, ili saveznike sa kojima sarađuju. To se vidi naročito na izborima, kada se mediji, komentatori i uticajni pojedinci svrstavaju za ili protiv neke političke opcije (biti protiv jedne podrška je za drugu opciju). Tako je to u Srbiji, ali i u svetu. Teško je naći medije, analitičare ili intelektualce danas koji nisu vezani za neki centar moći i uticaja.

No nije suština u tome, već u onome što ti ljudi govore ili o čemu pišu – da li je to istina i da li javnost mogu da ubede svojim argumentom ili stavom. Nebitno je da li se meni sviđa Antonić ili Đurković, pročitaću ono što oni pišu i prosuditi koliko je to ubedljivo. Isto tako, može mi biti iritantan Vojislav Šešelj i njegova rijaliti kampanja sa starletama, ili njegova podrška HDZ Kolindi na izborima, ali ću ga ipak saslušati i razmisliti o onome što govori jer on je „politički faktor”. Mogao bi i neko od pomenutih intelektualaca i ljudi iz medija i da radi za HDZ kampanju, što bi mi lično bilo odvratno, ali bih ipak uvažavao njihove argumente ako imaju težinu. Nažalost, i ova rasprava ilustruje da je i dalje naša politička kultura na niskom nivou – izrugivanje i omalovažavanje, a na argumente se malo osvrćemo.

www.vidovdan.org