Pretraga
Nova Borba
Pretraga
Pretraga
Pretraga
Savremena (kvazi)politika-reči pre dela

Foto: laprogressive.com

Savremena (kvazi)politika-reči pre dela

Kada pametan zaćuti, reči budale se glasno čuju i njihove poruke dugo odzvanjaju. Kada pametan izgubi motiv, budala dobije elan i krila da dejstvuje. Problem je ako pametan ne nađe dovoljno dobar motiv iznova.

Komentar
Autor: Igor Kamber

Vreme prepuno teških izazova i još težih političkih odluka trebalo bi da rađa velike državnike i nacionalne lidere. Ljude koje će istorija upamtiti po odlukama i rešenjima bez presedana do aktuelnog momenta, koji će iz osnova promeniti geostrateški pejzaž i u dobroj meri pretumbati poredak liste globalnih svetskih sila. Smela i visprena dela koja će doneti mir u vreme rata, obnoviti dobrosusedske odnose i pozicionirati datu zemlju u epicentar svetskih zbivanja zadaci su koje retko ko može sprovesti u nezahvalnim vremenima ekonomskih nedaća, tereta migrantske krize, rastuće homofobije i netolerancije, ili oštrog sunovrata životnog standarda na uštrb treće, finansijski povlašćene strane.

Sa ovakvim društvenim kretanjima i trendovima, koji većinskoj srednjoj građanskoj klasi oduzimaju dostojanstvo i priliku za normalan, bezbrižan život bez preteranih privilegija, sa isključivo prosečnim potrebama, pažnja svih usmerava se prema onima koji ponude zrno utehe, makar i prividne nade za bolju budućnost. Nažalost, uvid u postojeću situaciju, koje smo gotovo svi itekako svesni i koja nas svakodnevno opominje, čini da političari koji žele da napune rezervoar glasova pred izbore i iznude mandat od plebiscita imaju olakšan posao na stazi koja ih vodi prema izvršnoj, suštinskoj vlasti.

Kada je između dva svetska rata Nacionalsocijalistička partija Adolfa Hitlera osvojila većinski broj poslaničkih mesta u nemačkom Bundestagu, ekscentrični i jezivi fašistički lider, obnevideo od svojih sumanutih ideala, ponudio je građanima ništa drugo nego zapaljive govore i oratorske veštine koje su godile ušima dobrog dela građanstva i koji su u njemu videli restauratora porušenog ugleda velike nemačke nacije. Ono što je najozloglašeniji predsednik Vlade u istoriji sveta propagirao bilo je tako zavodljivo i sveprožimajuće da bi dobar deo birača prosečnih mentalnih i intelektualnih karakteristika lako progutao ono što mu je servirano.

Poređenje sa današnjim vremenom i prilikama nije prikladno, ali nije ni da nema dodirnih tačaka. Samjuel Hantington u svom toliko citiranom „Sukobu civilizacija“ navodi da rat između kultura i religija među svetskim regionima ne može da se izbegne i da će Evropa, ukoliko ne posrne pod najezdom muslimana sa Bliskog istoka, biti pod autokratskim režimom uvijenim u demokratski celofan domaćih političara.

Nažalost, potresno proročanstvo poprima svoje realistične životne fome, iako je tek u početnoj fazi. Ali ono čemu svedočimo i čemu ćemo svedočiti narednih godina i decenija tera nas na zaključak da će se poimanje političkog demokratskog sistema i odnosa u društvu trajno izmeniti i naterati nas da se prilagođavamo nekim izvitoperenim obrascima ponašanja na relaciji politička elita – birači, birači – birači, nevladin sektor – političari.

U ovom novom modelu više nije bitno šta kandidat za predsednika, premijera, gradonačelnika, upravnika, direktora i tako dalje, učini za dobrobit zajednice koja se nalazi pod njegovom vlašću, već koliko glasno može da osudi protivnike, zapreti im, opljuje po drugoj individui nepodudarnog političkog miljea, ubeđenja i načela. Reči su uvek znale da budu anestezija za neprilike u društvu, bojazan od sutrašnjice, ali reči koje ostaju same u vazduhu nakon što postanu izgovorene nikada neće moći da se materijalizuju same od sebe.

Pa tako ukoliko na izborima na bilo kom nivou čujemo da je "taj i taj kriv za naše teško stanje i neveselu situaciju", mi ćemo to lakše svariti nego da čujemo predlog za reformu poreskog sistema i borbe za iskorenjivanje sive ekonomije. I nije u redu da svakodnevno govorimo kako mi u Srbiji nismo politički pismena nacija, jer ovakve metode itekako prolaze u većini modernih, suverenih država. Već posle nekoliko sekundi razmišljanja setićete se Hrvatske koja i dan-danas svoju agendu dobrim delom formira na otklonu od jugoslovenstva, imlicitnoj, ili eksplicitnoj netrpeljivosti prema Srbiji, pokušajima relativizacije zločina fašističkih režima. Sa takvim, ili sličnim problemom susreću se i u Mađarskoj, Austriji, BiH, Crnoj Gori, Turskoj, Albaniji, mada dobar deo njih toga nije svestan, ili ne želi to da prizna.

I dok zemlje Balkanskog poluostrva konstantno podmeću klipove u točkove jedna drugoj i to sebi pripisuju kao epohalna dostignuća, unutar evropskog bloka imamo sličnu krizu, gde partije koje što jače verbalno ošamare Evropsku uniju i Evrozonu ubiraju veći rejting u domaćim okvirima. EU, sa svim svojim očiglednim nedostacima, i dalje može da se izdigne iz pepela sadašnjosti i redefiniše odnose među državama tako da postane još jača. I dalje na ovom prostoru nema efikasnije alternativne opcije, nego da se kroz pokušaj revidiranja postojećih Ugovora o funkcionisanju EU izvuče dugoročna dobit za sve strane.

Kada pametan zaćuti, reči budale se glasno čuju i njihove poruke dugo odzvanjaju. Kada pametan izgubi motiv, budala dobije elan i krila da dejstvuje. Problem je ako pametan ne nađe dovoljno dobar motiv iznova.