Pretraga
Nova Borba
Pretraga
Pretraga
Pretraga
Bler se kaje zbog Iraka, ali tvrdi da to nije pokrenulo teroriste

Toni Bler/ Foto: sputnjik

Bler se kaje zbog Iraka, ali tvrdi da to nije pokrenulo teroriste

On je naveo da zbog svega ovoga izražava "više tuge, kajanja i izvinjenja nego što ćete ikada znati".

Politika
Izvor: Agencije

Nekadašnji premijer Velike Britanije Toni Bler rekao je da mu je žao i da se kaje zbog rata u Iraku, ali je istovremeno branio svoju odluku da Veliku Britaniju uključi u invaziju na Irak 2003. koju su predvodile SAD.

Tokom izlaganja o napadu na Irak, Bler je naveo da današnji terorizam nije pokrenut zbog toga.

Rojters navodi da je Bler ovako odgovorio na žestoke kritike na njegov račun koje su se pojavile nakon izveštaja o tom ratu koji je pripreman sedam godina, a koji je objavljen danas.

"Obaveštajne procene obavljene u to vreme o tom da treba ići u rat ispostavile su se kao pogrešne. Ono što je usledilo ispostavilo se kao nešto što je još više neprijateljski nastrojeno, što se vremenski mnogo produžilo i što je ispalo krvavije nego što smo mi ikada mogli da zamislimo", kazao je Bler novinarima.

On je naveo da zbog svega ovoga izražava "više tuge, kajanja i izvinjenja nego što ćete ikada znati".

Bler je rekao da prihvata punu odgovornost za odluku o odlasku u rat, ali je odbacio argument da je današnji terorizam pokrenut invazijom na Irak.

On je takođe naveo da je "svet bolje mesto bez iračkog diktatora Sadama Huseina, koji je skinut sa vlasti u invaziji".

Pravni osnov za rat u Iraku "daleko od zadovoljavajućeg"

Britanija je ušla u rat u Iraku "pre nego što su iscrpljene sve opcije za mirno razoružavanje", izjavio je danas penzionisani britanski zvaničnik Džon Čilkot, predstavljajući svoj izveštaj o ulozi Velike Britanije u iračkom ratu.

Odluka Velike Britanije da 2003. uđe u rat u Iraku je počivala na pravnoj osnovi koja je bila "daleko od zadovoljavajuće", a razlozi za vojnu akciju koje je predstavio tadašnji premijer Toni Bler su bili preuveličani, zaključak je dugo očekivanog izveštaja komisije na čelu sa Džonom Čilkotom.

"Izveštaj ne navodi mišljenje o tome da li je vojna intervencija bila legalna ili ne", rekao je, međutim, Čilkot novinarima i rođacima nekih od britanskih vojnika poginulih u Iraku, preneo Rojters.

"Ipak, zaključili smo da su okolnosti, pod kojima je doneta odluka da ima pravnog osnova za vojnu akciju, bile daleko od zadovoljavajućih", rekao je Čilkot.

Obaveštajni podaci o navodnom oružju za masovno uništenje koje poseduje irački vođa Sadam Husein, a koje je Bler upotrebio da bi opravdao priključenje američkoj invaziji u Iraku, bili su loši, ali niko nije predstavio podatke koji bi dokazali suprotno, istakao je Čilkot.

Komisija je zaključila da je Britanija ušla u rat u Iraku "pre nego što su iscrpljene sve mirne opcije", izjavio je danas Čilkot, predstavljajući svoj izveštaj o ulozi Velike Britanije u iračkom ratu.

"Zaključili smo da je Ujedinjeno Kraljevstvo odlučilo da se priključi invaziji na Irak pre nego što su iscrpljene opcije za mirno razrešenje. Vojna akcija tada nije bila poslednja opcija", istakao je Čilkot.

On je naveo da je vlada tadašnjeg premijera Blera predstavila procenu pretnje od oružja kojim raspolaže Sadam Husein sa "sigurnošću koja nije bila opravdana", kao i da vojno planiranje tog rata i njegovih posledica nije bilo na nivou tog zadatka.

Čilkot je naveo i da u martu 2003. nije bilo neposredne pretnje od Sadama Huseina i da je haos u Iraku i regionu koji su usledili posle invazije trebalo da budu predviđene.

Bler pisao Bušu pred napad na Irak: Uz tebe sam šta god bilo

Nekadašnji britanski premijer Toni Bler je osam meseci uoči izbijanja rata u Iraku 2003. godine, napisao u poruci tadašnjem predsedniku SAD Džordžu Bušu Mlađem da će ga podržati "šta god bilo".

Rojters prenosi da je Bler u toj poruci ipak izneo značajne rezerve u vezi sa mogućom vojnom operacijom.

Sadržaj poruke od 28. jula 2002, koja je prvobitno bila zavedena pod oznakom "Tajno-privatno", otkriven je danas u nalazima britanske istrage o ratu u Iraku koja je trajala sedam godina.

Korbin: Invazija na Irak je bio akt vojne agresije

Velikoj Britaniji je potreban otvorenija i nezavisnija veza sa SAD, kako bi se izbeglo ponavljenje invazije na Irak sprovedene 2003. godine, što je predstavljalo "akt vojne agresije", izjavio je danas lider britanske opozicione Laburističke partije, Džeremi Korbin.

Korbin, veteran antiratnih kampanja, obratio se članovima parlamenta u debati o pridruživanju Velike Britanije invaziji na Irak, a povodom izveštaja penzionisanog britanskog zvaničnika Džona Čilkota o greškama vlade bivšeg premijera Tonija Blera uoči rata u Iraku 2003. godine.

"Rat nikako nije bio poslednja opcija kako to predstavlja ser Džon Čilkot. Ovo je čin nelegalne vojne agresije pokrenut pod lažnim izgovorima, sa čim se slaže većina medunarodnih pravnika", naglasio je Korbin.