Pretraga
Nova Borba
Pretraga
Pretraga
Pretraga
Brexit - Post Festum

Brexit - Post Festum

Ono što je EU izgubila izlaskom Londona iz njenog bloka, mogla bi da pronađe nešto istočnije.

Politika
Autor: Igor Kamber

Istorijski referendum u Velikoj Britaniji, koji bi mogao da u velikoj meri odredi i ovako neizvesnu budućnost Evropske unije, dobio je svoj epilog u četvrtak ujutru, kada je postalo jasno da je 52 odsto izašlih Britanaca glasalo za napuštanje EU. Objavljivanjem finalnih rezultata okončana je višemesečna drama, koja je oduzela puno vremena i energije britanskih političara, ali i analitičara i birokrata razasutih po celoj Evropi.

Ali to što je gotovo, ne znači da je sada vreme za predah. Još veće nedaće vrlo lako mogu da uslede. U svakom slučaju, okosnica EU koju su činili Nemci, Francuzi i Britanci ostala je okrnjena, bez jednog velikog ekonomskog motora, koji je nekako ostao izolovan od ekonomskog požara koji je tutnjao opasno velikim delom kontinenta. Ono što će neminovno da usledi jeste blagi pad privrednog rasta Velike Britanije na kratak rok, berze već uveliko divljaju, vrednost funte pada spram dolara, a cene svih sirovina, izuzev zlata, gube na vrednosti. A dobro je poznato pravilo da cena zlata raste u teškim i kriznim vremenima, i to se gotovo uvek iznova pokazuje.

Vratimo se na ostrvo Ujedinjenog Kraljevstva. Zemljotres Bregzita mnogi političari nisu preživeli, a oni koji su ostali, dobili su novu dozu snage i krila da dostignu još veće visine. Istorijski događaji uvek su na površinu izbacivali i velike lidere i političare, a ta uloga vrlo lako bi mogla da pripadne Borisu Džonsonu iz vladajuće Konzervativne partije (Torijevci), nekadašnjem novinaru “Dejli Telegrafa” i višegodišnjem dopisniku ovog lista iz Brisela, koji je u samom središtu evropske mašinerije spoznao koliko je, zapravo, ta mašinerija trošna i škripava. Međutim, njegova odluka da se na početku kampanje svrsta na stranu pobornika izlaska iz EU (“Vote Leave”), nije bila potkovana samo željom za raskidom veza Londona sa Briselom, već i pucanjem na vodeće mesto u hijerarhiji stranke dosadašnjeg premijera Dejvida Kamerona.

Džonson, koji je napisao knjigu o Vinstonu Čerčilu, najvećem premijeru koga je Britanija, ali i svet, iznedrio, očigledno je shvatio da je potrebna hrabrost, politički sebičluk i makijavelističko raspoznavanje interesa kako bi se dospelo u panteon najvećih. Dojučerašnji saborac Dejvid Kameron ostao je “preko linije”, na suprotnoj tački političkog polja, a borba za ostanak, ili izlazak iz EU, kao i za transformaciju Konzervativne partije, dobila je svoj pun zamah.

Kameron i Džonson su u partiji pokera, u koju su uložili godine društveno-političkog delovanja, ugled i rad, zaigrali na sve, ili ništa. Epilog je dobro poznat svima, jer mediji već nekoliko dana bez prestanka bruje o implikacijama izlaska Velike Britanije iz evropske lige. Tako je Džonson, koji ima pomalo francuske, nemačke, ali i turske krvi, rešio da ne bude istinski kosmopolita kakav je u genetskom zapisu, već prednost da, naizgled, strogo britanskim interesima.

Evropska unija sada ima, koliko god paradoksalno zvučalo, sjajnu šansu za reorganizaciju i razvijanje nove strategije koja će preostalih 27 država članica ubediti da su jače zajedno, nego li izolovane. Teška vremena zahtevaju i teške odluke, pa bi tako vodeći političari, pre svega iz Nemačke, Francuske, Italije, Austrije, Skandinavije, morali da izađu sa potpuno izmenjenom agendom i pokušajem da evropske vrednosti ponovo proklamuju na sva zvona i sve svoje adute polože na sto.

Ukoliko je Evropa bespovratno izgubila jednog od svojih najjačih članova i klipova koji su pokretali njen motor, onda mora da razmisli na kojim drugim mestima bi mogla da dobije ono što je izgubila. Pored novih pregovora u kom će formatu da se razvija saradnja sa Ujedinjenim Kraljevstvom i kakve će biti buduće političke, privredne i finansijske veze Londona i ostatka kontinenta, trebalo bi potražiti nešto istočnije potencijalne partnere koji će dati zamajac novom rastu i stabilnosti.

EU više sebi ne može da dozvoli luskuz da produžava sankcije Moskvi, a takođe bi trebala ozbiljno da razmisli o proširenju svog članstva na, za početak, Srbiju i Crnu Goru, čak i ako to podrazumeva snižavanje kriterijuma prilikom pregovora o učlanjenju sa Beogradom i Podgoricom. Ukoliko EU bude nastavila da se ponaša u stilu bezdušnih službenika sa šaltera, koji i za minornu sitnicu odbijaju vaše prijave i dokumenta, evroskepticizam će rasti, a sadašnje članice će pojačati svoje zahteve za samostalnošću.

Vreme je da se zaigra na sve, ili ništa, jer održavanje postojećeg statusa neće doneti ništa novo, osim laganog propadanja i tonjenja Evropske unije. Rešenje neće biti ni strog tretman prilikom novih pregovora sa Britancima o uvođenju visokih carinskih barijera, ometanja prilikom uvoza robe sa Ostrva, ili svesnim ignorisanjem pete najveće ekonomije sveta. Treniranje strogoće može da ogoli nove slabosti Brisela i pokaže da EU više ništa od svojih osnivačkih načela iz Šumanove deklaracije o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik ne drži za ozbiljno.

Plavi voz sa zvezdicama je ostao bez jakog vučnog pogona, na strmoj je uzbrdici i ozbiljno kašlje. Ali ako se resursi pametnije rasporede i uvede pogonsko gorivo sa drugih strana, problema ne bi trebalo da bude, a veći gubitnik iz celog procesa mogao bi da bude London. Mada se to, za sada, ne čini kao realno predviđanje.