Pretraga
Nova Borba
Pretraga
Pretraga
Pretraga
HR: 25 godina državnosti

Hrvatski Sabor/ Foto: wikimedia.org

HR: 25 godina državnosti

Protokol nije zaobišao ni optužbe na račun "velikosrpske agresije".

Politika
Autor: NB, Agencije

Svečanom sednicom Sabora, zvanični Zagreb je obeležio 25 godina od sticanja nezavisnosti Republike Hrvatske.

Zasedanje je počelo minutom ćutanja u čast prvog predsednika Franje Tuđmana, a proteklo je u znaku veličanja lika i dela pokojnog predsednika, kao i Alojzija Stepinca.

Protokol nije zaobišao ni optužbe na račun "velikosrpske agresije".

Sednicom Sabora, koji će, kako je već odlučeno biti raspušten 15. jula, predsedavao je Željko Rajner (HDZ).

Inače, 25 godina od sticanja nezavisnosti Hrvatska obeležava u atmosferi podeljenosti, kao posledice najteže političke krize u novijoj istoriji.

Nepune pola godine od redovnih parlamentarnih izbora, Hrvatska će, kako je odlučeno, imati vanredne parlamentarne izbore već početkom septembra. Sabor je raspušten, a vlada je u tehničkom mandatu. U najuticajnijoj HDZ je u toku kandidovanje za predsednika stranke nakon što je Tomislav Karamarko podneo ostavku.

Predsednica Kitarović, Rajner i Orešković su svom obraćanju ocenili da je Hrvatska u tih 25 godina puno postigla, ali istovremeno pozvali na saglasnost oko zajedničkih nacionalnih interesa.

Tokom prepodneva predstavnici vlasti su položili vence na spomen obeležje poginulim braniteljima, a misu za domovinu u crkvi Svetog Marka služio je kardinal Josip Bozanic, koji je pozvao vernike da se ne odaju beznađu, nego da mole za domovinu.

Bozanić je, kako su preneli hrvatski mediji, istorijske događaje od pre 25 godina nazvao “prekeretnicom i novim početkom za Hrvatsku”.

"S tim događajima počinju savremeni demokratski procesi hrvatskoga društva, koje vapi za novim zajedništvom i dijalogom", ocenio je Bozanic.

A pojasnavajući pojam antifašiste, Bozanić je upozorio da hrvatsko društvo opterećuje neprestano vraćanje na teme prošlosti - Drugom svetskom ratu i postratnom periodu, fašizmu i onome što se predstavlja pod pojmom antifašizma, rekao je Bozanic.

Time se, kako je ocenio, ne treba da bavi politika, nego naučne institucije, ali i upozorio da je u Hrvatskoj još uvek prisutan strah od činjeničnog i naučnog istražiivanja tog razdoblja.

Bozanic je govorio i o, kako je rekao, nasrtajima na “lik i delo” kardinala Katoličke crkve u Hrvatskoj Aljzija Stepinca, koga Srbi smatraju ratnim zločincem iz perioda utaškog vođe Ante Pavelića.

Kardinal Stepinac je proglašen blaženim, a Vatikan je pokrenuo proceduru njegove kanonizacije i proglašenje svetim, ali se zvanični Beograd tome protivi dok se ne utvrde njegov (ne)dela.