Pretraga
Nova Borba
Pretraga
Pretraga
Pretraga
Ruski oficir: Vojska R. Srpske nije granatirala Markale

Foto: sr.wikipedia.org

Ruski oficir: Vojska R. Srpske nije granatirala Markale

Načelnik štaba Unprofora u sektoru Sarajevo sugerisao da je ispred pijace postavljena i daljinski aktivirana mina.

Region
Izvor: Politika

U nastavku haškog procesa Ratku Mladiću, svedok odbrane Andrej Demurenko izjavio je juče da Vojska Republike Srpske nije mogla ispaliti minobacačku granatu koja je, u avgustu 1995, ispred pijace Markale ubila i ranila desetine građana Sarajeva. Ruski pukovnik Demurenko bio je u to vreme načelnik štaba Unprofora u sektoru Sarajevo i učestvovao je u istrazi o eksploziji. „Markale nisu bile pogođene minobacačkom granatom”, rekao je Demurenko, sugerišući da je ispred pijace mogla biti postavljena i daljinski aktivirana mina ili granata, koja bi imala isti učinak i ostavila isti krater na tlu kao projektil ispaljen iz minobacača.

Prema optužnici, granatu koja je 28. avgusta 1995. na ulici ispred Markala ubila 43, a ranila 75 osoba, ispalila je VRS sa položaja oko grada. Demurenko je posvedočio da je na Markalama bio dva sata posle eksplozije. Kada se vratio u štab Unprofora, kako je naglasio, bio je iznenađen izjavom predstavnika međunarodnih snaga koji je okrivio bosanske Srbe, iako je istraga bila u toku. Demurenko je tvrdio da je Unprofor, potom, iz balističkih rezultata istrage o eksploziji na Markalama, za koje je sugerisao da su bili ispravni, namerno izveo pogrešan zaključak da je vatra otvorena sa položaja VRS.

„Oni su istragom utvrdili samo ugao pada granate i pravac iz kojeg je doletela i smesta su uprli prstom na takozvane agresore”, kazao je Demurenko. Na osnovu pravca iz kojeg je granata, po istrazi Unprofora, doletela, ruski pukovnik je, uzimajući u obzir snagu eksplozivnog punjenja granate, proračunao da je projektil mogao biti ispaljen sa tri položaja VRS oko grada, ali i sa isto toliko položaja Armije BiH bližih gradu.

Kako je posvedočio, Demurenko je zatim, uz dozvolu komandanta Unprofora, obišao sva tri položaja VRS i utvrdio da je sa njih bilo nemoguće ispaliti minobacačku granatu na područje Markala ili uopšte upotrebiti minobacač. Ti položaji bili su na stenama, na obroncima ili u šumi, rekao je svedok, napominjući da ni na jednoj lokaciji nije pronašao nikakve tragove ispaljenja.

Svoju tvrdnju, Demurenko je potkrepio i rečima da bi granatu, da je bila ispaljena sa srpskih položaja, morali registrovati specijalni radari Unprofora. Mladićeva odbrana prikazala je u sudnici snimak na kojem Demurenko, u leto 1995, šematski prikazuje i objašnjava nalaze svoje istrage. Saradnik komandanta Unprofora prethodno je preneo ruskom oficiru da štab „plavih šlemova” neće ni prihvatiti, ni objaviti njegov izveštaj, zato što je protivrečio tvrdnjama međunarodnih snaga.

Pukovnik Demurenko optužio je komandu i većinu pripadnika Unprofora u Sarajevu za pristrasnost u korist bosanskih muslimana. Kako je kazao, oni su verovali da su bosanski Srbi „agresori” i da „žele da unište BiH”. „VRS nije želela da uništi Sarajevo, pa čak ni sve neprijateljske jedinice kojih je bilo po celom gradu”, ocenio je ruski oficir.

Jedan deo francuskih oficira, po Demurenku, privatno je, međutim, verovao da su muslimani verski fanatici koji nisu bili spremni da razumeju položaj Srba, u uverenju da će dobiti vojnu pomoć Zapada i pobediti. Demurenko je izjavio i da je Unprofor sumnjao da Armija BiH puca iz snajpera na sopstveni narod, ali da je to bilo teško dokazati, tim pre što je iz komandi naređivano da se istrage obustave.