Pretraga
Nova Borba
Pretraga
Pretraga
Pretraga
Sputnjik: Nestabilnost u Makedoniji zbog Albanaca

Protest u Makedoniji Foto:bbc.com/Reuters

Sputnjik: Nestabilnost u Makedoniji zbog Albanaca

Krajnji cilj nestabilnosti u Makedoniji je pomoć Albancima da stvore svoju državu, piše Sputnjik.

Region
Izvor: Sputnjik

Osnovni uzrok nestabilnosti u Makedoniji su Albanci, tvrdi sagovornik Sputnjika i dodaje da su sukobi vlasti i opozicije dokaz koliko je makedonsko društvo pustilo da neko sa strane vodi njihovu unutrašnju politiku. Uprkos negiranju međunarodne zajednice, sagovornik Sputnjika tvrdi da je krajnji cilj pomaganje Albancima da stvore svoju državu.

„U vreme spoljnih pretnji i bezbednosnih opasnosti, mi imamo funkcionalne institucije sposobne da izađu na kraj sa izazovima“, istakao je makedonski predsednik Đorđe Ivanov posle poništenja sopstvene odluke o aboliciji svih 56 državnih i partijskih funkcionera umešanih u aferu „Prisluškivanje“, koju je doneo 12. aprila.

Da li je baš sve ovako kako reče makedonski predsednik? Da li institucije države na čijem je čelu stvarno funkcionišu ako znamo da je Ivanov pod pritiskom građanskih protesta i međunarodne zajednice, 28. maja povukao odluku o aboliciji za 22 od 56 državnih i partijskih funkcionera umešanih u pomenutu aferu? Dakle, jesu li ovo institucionalna ili iznuđena rešenja? Šta iz čitave makedonske krize, koja predugo traje, može da izađe kao rezultat? Najzad, da li preti opasnost i od prelivanja krize?

Abolicija je, prema tumačenju Pavla Jevremovića, bivšeg diplomate i člana foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta, vanredni pravni lek koji se vrlo retko primenjuje i uvek je politički motivisana kako bi se izbegla konfliktna situacija.

„To je izlaz iz jedne dosta napete situacije kroz koju prolazi Makedonija, ali mislim da je prejako reći da institucije ne funkcionišu“, dodaje Jevremović za Sputnjik.

Nagomilali su se problemi i ta boljka je, prema njegovom mišljenju, prisutna u većini zemalja regiona jer je, kako kaže, tranzicija vrlo bolan proces i praćena je krupnim restrukturiranjem društva.

„To je ozbiljna stvar, mora da ima ozbiljne posledice i to treba preboleti i izaći iz toga. S druge strane, imamo snažnu albansku manjinu. Do sada su i jedna i druga strana uspevale da nađu kompromisna rešenja, da nije bilo većih potresa, ali su to sve izrazi dosta komplikovane situacije u kojoj se nalazi Makedonija“, precizira ovaj bivši diplomata.

Ako stvari izmaknu kontroli, konkretizuje Jevremović, sigurno da postoji rizik da se preliju na teritoriju Srbije. To bi, kako kaže, bila očekivana posledica. Međutim, Jevremović je ipak mišljenja da do toga neće doći jer su iza nas ostala vremena kad su se te stvari rešavale nasiljem i kroz konflikte.

Za razliku od Jevremovića, jedan drugi veoma dobar poznavalac situacije u Makedoniji tvrdi za Sputnjik da se iz aviona vidi da u Makedoniji ne postoje institucije i da se slobodno može reći da je Makedonija — manje od države, više od protektorata.

Ohridski mirovni sporazum iz 2001 — kojim je završen sukob albanske Nacionalne oslobodilačke armije i makedonskih snaga bezbednosti — potvrdio je, prema rečima našeg sagovornika, ulogu međunarodne zajednica koja je konstantno upletena u dešavanja u Makedoniji i koja od tada ne izlazi iz ove države.

Kako sugeriše sagovornik Sputnjika, kriza u Makedoniji izazvana je posle saniranja juga Srbije.

„Kriza sa ’Kosova‘ se prelila na jug Srbije, pa u Makedoniju, i pitanje je samo kad će u Grčkoj to da počne. Grci imaju oko milion Albanaca koji su išli u skandinavske zemlje, radili, dobili državljanstvo i onda se pojavljuju u Grčkoj, kupuju nekretnine kao Finci, na primer“, precizira naš sagovornik.

Ohridski sporazum je, podvlači on, bio kobajagi rešenje, jer se veoma brzo pokazao tinjajući sukob.

Sukob policije sa demonstrantima ispred sedišta vladajuće partije VMRO u Skoplju, Makedonija, 12. aprila 2016

„Osnovni uzrok nestabilnosti u Makedoniji su Albanci“, tvrdi naš sagovornik i dodaje da su tamošnji sukobi na relaciji vlast–opozicija samo dokaz koliko je makedonsko društvo nezrelo i koliko je pustilo da neko sa strane vodi njihovu unutrašnju politiku.

Međunarodna zajednica nije htela da prizna da se kriza sa ’Kosova‘ preliva u obližnje zemlje i demantovali su priču da je reč o „velikoj Albaniji“. Nestabilnost je, međutim, i dalje ostala.

Rešenje je, dodaje sagovornik Sputnjika, da na čelo države dođe neko čist, dokazan i neko kome narod u Makedoniji veruje, ali takav ne postoji.

Uprkos negiranju međunarodne zajednice, sagovornik Sputnjika tvrdi da je krajnji cilj pomaganje Albancima da stvore svoju državu.