Pretraga
Nova Borba
Pretraga
Pretraga
Pretraga
Na pomolu raskol u pravoslavnom svetu?

pixabay.com

Na pomolu raskol u pravoslavnom svetu?

Održavanje Svepravoslavnog sabora na Kritu pod znakom pitanja zbog neslaganja crkava o jednom broju dokumenata i proceduralnih pitanja

Spektar
Izvor: Sputnjik

Svepravoslavni sabor, koji bi trebalo da bude prvo okupljanje predstavnika pomesnih pravoslavnih crkava u poslednjih hiljadu godina, sada je pod znakom pitanja: niz crkava je predložio odlaganje njegovog održavanja, zakazanog za 16-26. jun na Kritu, zbog nesuglasica o jednom broju dokumenata i pitanja procedure Sabora.

Događaji koji se tiču održavanja Svepravoslavnog sabora počeli su ubrzano da se razvijaju krajem maja, iako su se primedbe na račun sabornih dokumenata i njihove pripreme čule od strane jednog broja crkava i ranije.

Istog dana — 25. maja — bez dogovora, četiri crkvena centra su izašla sa zahtevom da se u dokumenta sabora unesu ozbiljne ispravke. Radi se o odlukama koje su doneli sabori Gruzijske, Srpske i Grčke pravoslavne crkve i Svete Gore.

Sinod Bugarske pravoslavne crkve je prvi objavio da neće prisustvovati Saboru — 1. juna je saopštio da se Sabor ne može održati u utvrđenom terminu jer nije rešen niz ključnih pitanja. Već 3. juna Ruska pravoslavna crkva je predložila da se sazove „hitni predsaborski svepravoslavni sastanak“ radi rešavanja nastalih problema.

U ponedeljak je Antiohijska pravoslavna crkva donela odluku da ne putuje na Krit, jer Carigradska patrijaršija nije uzela u obzir njen poziv da se problemi reše pre Sabora. U Antiohijskoj crkvi nisu rešeni sporovi sa Jerusalimskom patrijaršijom o crkvenoj jurisdikciji u Kataru. Jerusalim je 2013. godine poslao tamo svoje sveštenike, izazvavši time nezadovoljstvo Antiohijske patrijaršije, koja je to shvatila kao kršenje njihove kanonske granice. Nakon toga, dve crkve su prekinule sve kontakte, što je poslužilo kao glavni razlog za neučešće poglavara Antiohijske crkve — patrijarha Jovana Desetog — na predsaborskim sastancima u Istanbulu (2014) i Šambezi (2016).

U četvrtak je Srpska pravoslavna crkva predložila da se održavanje Svepravoslavnog sabora odloži. SPC, međutim, smatra da sastanak na Kritu treba održati, ali da njegov status treba da se svede na „međupravoslavno savetovanje“. Srbi su naveli i da Carigradska patrijaršija nije uvrstila nijedan od njihovih predloga o dnevnom redu.

U petak je objavljena informacija da Gruzijska pravoslavna crkva neće učestvovati na saboru na Kritu. Jedan od razloga za ovu odluku je da ona ne zauzima odgovarajuće mesto u konstantinskom diptihu — istorijskom tradicionalnom poretku pominjanja predstavnika Crkve na liturgiji (Carigradska patrijaršija je stavila Gruzijsku crkvu na 9. mesto). Osim toga, Gruzijska crkva se žali što planirani dnevni red Sabora zaobilazi važna pitanja, poput zaključivanja braka i crkvenog kalendara.

Pozicije Moskve i Konstantinopolja

Juče je saopšteno da Ruska pravoslavna crkva „smatra nesvojstvenim“ učešće svojg predstavnika — mitropolita valkolomskog Ilariona — u pripremi završnog dokumenta Sabora koji je trebalo da počne u četvrtak 9. juna. RPC to objašnjava time što su poslednji događaji održavanje Sabora doveli u pitanje. U moskovskoj patrijaršiji su ubeđeni da sabor bez učešća jedne ili nekoliko crkava gubi status Svepravoslavnog, a njegove odluke neće biti obavezujuće za sve crkve. Predloženi scenario Konstantinopolja okarakterisan je kao „nerealan“. Uostalom, u RPC su naveli da još ima vremena za prevazilaženje problema koji ometaju održavanje Sabora.

U ponedeljak, 13. juna, u Moskvi će biti održana vanredna sednica Svetog sinoda Ruske pravoslavne crkve radi „diskusije o vanrednoj situaciji koja je nastala nakon odbijanja niza pomesnih pravoslavnih crkava da učestvuju u radu Svepravoslavnog sabora, čije održavanje je planirano na Kritu“. Verovatno će na sednici i biti doneta odluka da li će Rusi učestvovati na saboru na Kritu.

Konstantinopolj je tokom svih ovih napetih nedelja više puta izjavljivao da priprema Sabora teče po planu, i da „nijedna institucionalna struktura ne može da promeni saborni proces koji je već u toku“.

Neki eksperti smatraju da Konstantinopoljska patrijaršija želi da po svaku cenu održi sabor u naznačenom roku. Među različitim tumačenjima događaja mogu se naći i strah od raskola bratskih pravoslavnih crkava koje su se dosad činile bliskim. Ipak, nijedna strana takvo mišljenje nije zvanično izrazila.