Pretraga
Nova Borba
Pretraga
Pretraga
Pretraga
Dačić u UN: Priština ne sprovodi dogovor iz Brisela

Foto: sps.org.rs

Dačić u UN: Priština ne sprovodi dogovor iz Brisela

​Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić založio se na sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj radu Misije UN na Kosovu (Unmika) da se ne smanjuju njeni resursi i da Savet bezbednosti i dalje četiri puta godišnje razmatra situaciju na Kosovu

Srbija
Izvor: Beta

Dačić je naveo da Priština još nije preduzela neophodne korake za punu implementaciju dogovorenog u okviru briselskog dijaloga i da još nije obezbeđena sistemska i institucionalna zaštita srpske zajednice, što je trebalo obezbediti formiranjem Zajednica srpskih opština.

"Zbog nedostatka političke volje i krize institucija u Prištini, sa žaljenjem konstatujem da još nisu ispoštovane ključne odredbe Briselskog sporazuma koje se odnose na formiranje i funkcionisanje ove Zajednice", rekao je Dačić.

On je rekao da "radikalizacija političkih prilika i pogoršanje bezbednosne situacije usled političkog previranja i jačanja ekstremizma predstavljaju pretnju za sve žitelje Kosova i Metohije, a po pravilu su najugroženiji povratnici u nacionalno mešovitim sredinama".

Dodao je da politička kriza u Prištini nosi ozbiljan rizik od prelivanja opšteg nezadovoljstva biračkog tela većinske zajednice prema manjinskim zajednicama, a posebno prema srpskoj.

"Razlog je i u nacionalno ostrašćenoj retorici političara iz Prištine, čime se svakako ne doprinose smirivanju tenzija i pomirenju", ocenio je Dačić i dodao da su nestabilne bezbednosne prilike na Kosovu dodatno ugrožene zabrinjavajućim trendom porasta ekstremizma i radikalizma.

Dačić je rekao da zbog toga što su političke, društvene i ekonomske prilike u kojima živi srpska zajednica na Kosovu i dalje vrlo složene, Srbija očekuje od međunarodne zajednice, a pre svega UN, kontinuiranu pomoć na putu izgradnje poverenja.

On je ocenio da je statusno neutralna uloga Unmika neprikosnovena u koordinaciji međunarodnog prisustva i stabilizacije prilika na Kosovu i istakao da je "jačanje prisustva i uloge Unmika od posebne važnosti za Srbiju, a posebno za Srbe i druge nealbanske zajednice koje žive na prostoru KiM, naročito kada se ima u vidu poverenje koje ova Misija uživa".

"U prilog tome da finansijske i kadrovske resurse Unmika ne treba smanjivati, niti proređivati sednice Savta bezbednosti na kojima se razmatra situacija u Pokrajini, uz brojne bezbednosne i druge izazove sa kojima se nealbansko stanovništvo suočava, najslikovitije govori činjenica da se u Srbiji van Kosova i Methohije i danas nalazi preko 200.000 interno raseljenih lica koja su usled progona i ugroženosti bila primorana da napuste Kosovo i Metohiju", rekao je Dačić.

Vratilo se svega 1,9 odsto raseljenih

Dačić je rekao da je održiv povratak ostvarilo "svega njih 1,9 odsto" izbeglih i tražio od specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN Zahira Tanina da objasni zašto se ta informacija ne iznosi u njegovim izveštajima i "da li poražavajući podatak od 1,9 odsto treba prihvatiti kao gotovu činjenicu i s njom se pomiriti".

Dačić je rekao da su bezbednosni incidenti koji negativno utiču na međuetničko poverenje i dalje prisutni i da predstavljaju ozbiljan izazov.

"Nasilje prema nealbanskim zajednicama, posebno povratnicima, neminovno izaziva dodatnu bojazan potencijalnih povratnika u pogledu bezbednosne situacije. Nažalost, kod ovih slučajeva uglavnom izostaje adekvatno reagovanje organa javnog reda, a broj pravosnažnih osuda počinilaca je i dalje veoma mali", rekao je Dačić.

Napadi na pripadnike nealbanskih zajednica

Šef srpske diplomatije je dodao da na međuetničke odnose negativno utiču napadi na kulturnu i versku baštinu nevećinskih zajednica.

"Ne mogu a da ne pomenem i ispisivanje na zidu crkve Sveti Nikola u Prištini grafita u slavu ISIL, terorističke tvorevine u borbi protiv koje se ujedinila čitava međunarodna zajednica. Autori ovog akta skrnavljenja verskog objekta u srcu Evrope, svima nam preteći poručuju da 'ISIL dolazi'", naveo je Dačić.

Dačić je rekao da aktuelni Izveštaj o radu Unmika ističe da je, u odnosu na januar i februar 2015. godine, broj prijavljenih incidenata usmerenih na manjinske zajednice, u istom periodu ove godine smanjen, ali da činjenica da su međuetnički incidenti i dalje svakodnevna realnost na Kosovu "sama po sebi predstavlja snažnu, negativnu poruku pripadnicima srpske i drugih nealbanskih zajednica".

"Imajući u vidu da Izveštaj koji je pred nama gotovo i ne pominje napade na etničkoj osnovi, naveo bih samo deo onoga što je obeležilo izveštajni period: napadi na Srbe povratnike i njihovu imovinu u selima Berkovo i Pasjane, kamenovanje kuća povratnika u Klini i Prizrenu, paljenje i napadi eksplozivnim napravama na domove Srba u Orahovcu i Gnjilanu", naveo je Dačić.

Dačić je ocenio da je neophodno preduzeti mera kako bi se postigla trajna rešenja za lica raseljena sa Kosova, uključujući rešavanje i izvršenje njihovih imovinsko-pravnih potraživanja.

Ministar spojnih poslova Srbije naveo je i da se nealbansko stanovništvo na Kosovu suočava s ozbiljnim i brojnim institucionalnim, zakonskim, administrativnim i političkim preprekama na planu zaštite imovinskih prava i dodao da su imovinska prava Srba ugrožena na celom Kosovu, posebno prodajom preduzeća u srpskim sredinama.