Pretraga
Nova Borba
Pretraga
Pretraga
Pretraga
Debata o demarkaciji sa Crnom Gorom 3. avgusta u Prištini

Foto: enciklopedija.hr

Debata o demarkaciji sa Crnom Gorom 3. avgusta u Prištini

Debata kosovske vlasti i opozicije o sporazumu o demarkaciji sa Crnom Goru, koji je potpisan u Beču prošle godine biće održana u Prištini, u sredu, 3. avgusta, javili su prištinski mediji.

Srbija
Izvor: Tanjug

Priština je duže od godinu dana u problemu jer ne može da reši nijedno značajno pitanje na koje se obavezala Briselskim sporazumom poput formiranja Zajednice srpskih opština i otpočinjanja rada Specijalnog suda za ratne zločine koje je počinila OVK, a od ratifikacija Sporazuma o demakraciji sa Crnom Gorom zavisi dobijanje vizne liberalizacije za građane "Kosova".

Kosovski premijer Isa Mustafa izjavio je da će opozicione partije i njihovi eksperti u sredu imati priliku da predstave argumente protiv Sporazuma o demarkaciji sa Crnom Gorom.

Prištinska Kosova sot piše da Mustafa tvrdi da "ukoliko se utvrdi da je Kosovo izgubilo 8.000 hektara zemljišta, oni koji su radili na na sporazumu snosiće odgovornost", a da ako se ispostavi da za takvu tvrdnju nema dovoljno dokaza, odgovornost ostaje na onima koji žele da "zapale Kosovo".

RTK je javila da se u debeti očekuje učešće lidera Alijanse za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja, inače, najvećeg protivnika ovog sporazuma.

Potpredsednik Skupština Kosova i visoki funkcioner vladajuće Demokratske partije Kosova Džavit Haliti, izjavio je za "Epoku e re" da bi bilo dobro da se sporazum o razgraničenju sa Crnom Gorom ratifikuje uz konsenzus svih parlamentarnih grupa.

Za ratifikaciju Sporazuma o demarkaciji sa Crnom Gorom, koja je istovremeno sa Makedonijom među prvim državama 9. oktobra 2008, priznala jednostrano proglašenu kosovsku nezavisnost, potrebna je dvotrećinska većina u kosovskom parlamentu.

Inače, razgovori o kosovskom razgraničenju sa Crnom Gorom traju od 2011, a prethodno sporazum o tome Priština je potpisala sa Makedonojom i Albanijom.

Deo "granice" između srpske pokrajine KiM i Crne Gore je dugačak 79 kilometara, a zona koja se dovodi u pitanje obuhvata više od 2,4 hiljade hektara zemlje.

Kosovska skupština usvojila je rezoluciju kojom zahteva da se granica s Crnom Gorom demarkira na osnovu Ustava SFRJ iz 1974.

Rezoluciju je inicirala opozicija, posle protesta žitelja pograničnih sela u opštini Peć, koji strahuju da će njihova imanja biti na teritoriji Crne Gore. Iz Podgorice odgovaraju da se rukovode katastrom, a ne rezolucijama.

Živopisni ali često neprohodni predeli Prokletija između teritorija Kosova i Metohije i Crne Gore, za žitelje pećke opštine prevazilaze vrednost šuma i pašnjaka.

Meštani više sela iznad Rugovske klisure, u blizini vrha Čakor, tvrde da će demarkacijom granica njihova imanja pripasti Crnoj Gori, odnosno da će Crna Gora "upasti 40 kvadratnih kilometara na kosovsku teritoriju".

Podgorica je sve vreme iznenađena postupcima Prištine, a predstavnicima Srba u kosovskim institucijama smeta uopšte pominjanje razgraničenja.

Potpisivanju pomenutog sporazuma u Beču, na samitu o Zapadnom Balkanu, avgusta 2015, prisustvovali su, između ostalih, predsednici Crne Gore i Kosova Filip Vujanović i Atifeta Jahjaga, tadašnji ministar spoljnih poslova i evropskih intergracija Igor Lukšić i unutrašnjih poslova Raško Konjević, kao i predsedavajući Predsedništva BiH Dragan Čović. Domaćin ceremonije potpisivanja je predsednik Austrije Hajnc Fišer.

Izvori iz Vlade Crne Gore su tada kazali da deo lokacije Kula kod Rožaja i u Rugovskoj klisuri ispod Čakora u plavskoj opštini, na kome su katuni koje koriste kosovski Albanci, po sporazumu, ostaje teritorija Crne Gore.

Deo kosovske javnosti i opozicija, međutim, tvrde da je od ukupno 79 kilometara granice sporno oko 900 metara kod Kule i planine Čakor. Oni tvrde da je kod Kule, na putu Peć - Rožaje, granica premeštena pet kilometara u teritoriju Kosova i da je time prisvojeno 12 hiljada hektara teritorije koja, kako tvrde, pripada katastarskoj opštini Peć.