Pretraga
Nova Borba
Pretraga
Pretraga
Pretraga
INICIJATIVA u Beogradu: Firme koje istaknu nazive na ćirilici mogle bi biti oslobođene nameta

Ilustracija/ Foto:novinar.de

INICIJATIVA u Beogradu: Firme koje istaknu nazive na ćirilici mogle bi biti oslobođene nameta

Predlog gradskog menadžera Gorana Vesića da bi firme, koje nazive budu istakle na ćirilici, mogle da budu oslobođene dela nameta, naišao je na oprečna mišljenja.

Srbija
Izvor: RTS

Dok deo lingvista smatra da to neće rešiti višedecenijski problem, drugi ga vide kao dobar način da se podstakne upotreba ćirilice na javnim mestima.

Pismo koje Sloveni koriste od kraja devetog veka, a za srpski jezik u 19. veku oblikuje Vuk Karadžić, Beograd namerava da zaštiti.

"U narednom periodu ćemo razmotriti mogućnost da izmenimo gradske propise kako bi oni koji koriste ćirilicu prilikom zvaničnog oglašavanja, postavljanja imena firmi naprosto imali popuste i na taj način bili stimulisani da koriste naše pismo", rekao je Goran Vesić, gradski menadžer.

Stimulacija ne rešava problem star šest decenija, koliko je ćirilica u zapećku - smatra deo stručnjaka. Upućuju na Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisama, koji na korišćenje ćiriličkog pisma obavezuje samo javna preduzeća, ustavove i organizacije.

"Nazivi svih drugih privrednih društava spadaju u javnu upotrebu jezika i tu su ćirilica i latinica ravnopravne. Tako da bi svaki takav pokušaj da se stimuliše upotreba ćirilice u javnoj upotrebi, zapravo, predstavljao svojevrstnu diskriminaciju", smatra lingvista Vlado Đukanović.

Drugi, predlog gradske uprave, vide kao nastavak akcije koja je ujedinila nadležna ministarstva, medije i struku - "Negujmo srpski jezik".

"Ovde nije reč o diskriminaciji, nego svi oni koji budu afirmisali ćirilično pismo imaće određene povlastice. Time sigurno latinica neće pretrpeti štetu, ali ćemo mi obaviti jedan dobar, odgovoran zadatak time što ćemo svoje nacionalno pismo na neki način malo pojačati da ono bude vidljivije", kaže lingvista Veljko Brborić.

Mišljenja struke podudaraju se kod činjenice da ćirilica jeste ugrožena. A, borba podrazumeva jasan i dugoročan plan:

"Početi sa jednom generacijom, X generacijom 2020. godine sa prvim razredom osnovne škole i čitav niz akcija sprovoditi tokom školovanja cele te generacije. Dakle, nešto što bi potrajalo najmanje 16 ili 20 godina", rekao je Đukanović.

Brborić kaže da je latinica takođe deo našeg kulturnog nasleđa, ali je činjenica da je na javnom mestima ćirilica pomalo zapostavljena. "Na kraju: ćirilica je deo našeg nacionalnog bića", istakao je Brborić.

Da bi ostala i ubuduće, Ministarstvo kulture pripremilo je predlog izmena i dopuna Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama, koje će uskoro predložiti parlamentu. Kako štiti ćirilicu, ipak se još ne zna.