Pretraga
Nova Borba
Pretraga
Pretraga
Pretraga
IZNURIVANJE

medijacentar

IZNURIVANJE

Tačno u 14:00 h, u utorak, namestio sam se ispred televizora i obratio pažnju. Bio sam spreman na sve.

Srbija
Autor: Miloš Vasić

Trajalo je, međutim, tričavih šest sati, što je bilo razočarenje (išao sam da piškim samo jednom...). Nekako mi se javlja da je Aleksandar Vučić imao problema sa grlom, to jest sa glasnim žicama, što je bilo vidljivo pred kraj, čak se i požalio. Prošli put je izdržao mnogo duže, ali eto... Trebalo je da popije dva-tri sveža jaja, kao operski pevači, pa da onda Maju Gojković dovede u nezgodnu situaciju da je porede sa Mićunom, negde pred ponoć. Dotle, slava Bogi, nije došlo i svima nam je lakše. Žao mi je što ovo pišem već u utorak uveče, jer prava zabava počinje tek u sredu pre podne.

No, dobro. I dalje nije jasno zašto su mu trebali svi ti meseci da napiše tričavih 260 strana i da zameni sedam ministara. Sve sam bliži tumačenju da se Vučić koristi taktikom iznurivanja cele Srbije, namerno i sa umišljajem. On ide na ono što se u pravničkom žargonu u Hrvata zove „dosjelost".

Molim: saslušao sam svih tih šest sati i nisam čuo skoro ništa što nam nije u ove dvedo četiri godine marljivo utrljavao svakoga dana u mozak. Te smo svi lenje bube i neradnici, a samo on radi; te smo svi kukavice i gola govna, a samo je on hrabar; on da se nikoga ne plaši, a dušmani su toliko jači od njega, no se on ne da; te njemu je samo do Srbije, a svima nama tek do sopstvene guzice; te njega zajebavaju zbog neke „dve-tri barake", a zna i koliko ta pačija škola košta (tri miliona, kaže); te da tužilaštvo „radi svoj posao, čekajte samo"; itd.

Što se sadržaja ekspozea, ovako sažetog i lapidarnog, tiče, tu nema skoro ništa novo – osim dve stvari: prva je da i dalje preti sažimanjem apelacionih sudova i tužilaštva u jedan sud i jedno tužilaštvo, što je alarmantna vest. To je već ranije bilo obrazlagano „razlikama u apelacijskim predmetima" između raličitih apelacionim sudovima, ali ovo nije rešenje. Rešenje je u malo ozbiljnijim naporima za ujednačavanju sudske prakse, što je – pak – malo ozbiljniji i teži posao. Druga stvar i nije novost: Vučić je još jednom potvrdio ono čega se plašimo – da je rešio da bude vrhovni arbitar u svim poslovima i događajima u Srbiji. Nema te stvari za koju on nije izneo svoje direktive i uputstva: od nataliteta, preko fiskalnih kretanja, do zdravstva, prosvete, cestoredarstvenih pitanja, puteva i željeznica itd. Tom čoveku vlada i ne treba: on je onaj one man band koji svira sve instrumente i stalno priča da su oni pre njega falširali. Poželeo sam u jednom trenutku da je izneo samo glavne strateške pravce buduće vlade, pa da je onda pustio ministra po ministra da ukratko iznesu svoje programe pred narodne poslanike; po dvadesetak minuta svako od njih, možda i kraće. Poslanici bi tako znali koga biraju i zašto; ovako kupuju džak sa 19 mačaka koje su – i to je jedino što znamo – sve crne. Ostali smo prikraćeni za objašnjenje zašto su neki ministri izvisili, mada u nekim slučajevima nije ni bilo potrebno (Velja Ilić i Ivan Tasovac). Razumemo potrebu da nova vlada bude spoj „iskustva i svežine", ali Nikola Selaković je mlad dečko, na primer i premijer ga je nahvalio onoliko; hvalio je, doduše i Bracu Gašića...

Sve je to zvučalo u stilu „mi smo, svi smo; mi ćemo, sve ćemo", čekajte samo. Ne preostaje nam ništa drugo nego da sačekamo da ta nova vlada konačno proradi – pa šta nam bude. Čuli smo sve o dostignućima (o svemu što oni drugi nisu ni pokušali), ali i o planovima (još više). To je takođe u redu: niko dostignuća ne spori (osim tu i tamo neki dosadni stručnjaci, ali oni ionako mrze Vučića i njegovu porodicu); pitanje da li bi neka druga vlada sa drugim premijerom i ministrima uradila isto ili slično na njegovom mestu neumesno je: ovo je ta vlada, a nije neka druga. Uprkos neumesnosti, čovek nikako da se otrgne od takvog jednog pitanja: pa nije Vučić jedini i nezamenljivi; ima valjda još nekoga ko nešto zna i ume...

Glavna zabava, ponavljam, počinje tek u sredu i trajaće, bogami, znajući ih, neko vreme. Ima da leti perje, sestre slatke i braćo moja u Hristu, znamo mi njih... To, naravno, ne znači da ćemo se naslušati pametnih beseda; znamo mi njih. Biće to zabava za narod koja će konkurisati Olimpijadi, pa će ipak na kraju ispasti kako je i planirano. Biće to gubitak vremena i prazan provod, kao što je bilo i tog utorka popodne. Videćete, uostalom.

Izvor: vreme.co.rs