Pretraga
Nova Borba
Pretraga
Pretraga
Pretraga
Na granici Srbije i Mađarske više od 1.400 migranata

Granični prelaz Horgoš/ Ilustracija: novosti.rs

Na granici Srbije i Mađarske više od 1.400 migranata

Broj migranata na granici između Mađarske i Srbije je porastao na 1.400, navodi UNHCR.

Srbija
Izvor: Tanjug

UNHCR je saopštio danas da je zabrinut zbog novog mađarskog restriktivnog zakona, sve brojnijih prijava nasilja i pogoršanja situacije na granici sa Srbijom, kao i da je broj izbeglica i migranata koji se nalaze na granici Srbije i Mađarske prešao 1.400.

Duboko smo zabrinuti povodom daljih restrikcija koje je uvela Mađarska, a koje dovode do proterivanja osoba koji traže azil i izveštaja o upotrebi nasilja i lošem postupanju, navodi se u saopštenju.

Ove restrikcije nisu u skladu sa pravom EU i međunarodnim pravom, a izveštaje o lošem postupanju je potrebno ispitati.

"Broj izbeglica i migranata koji se nalaze na granici Srbije i Mađarske prešao je 1.400, ukjučujući one koji čekaju na ulazak u tranzitne zone i one koji se nalaze na punktu za pomoć izbeglicama u Subotici. Većinom su to žene i deca čiji je položaj posebno otežan sve gorom humanitarnom situacijom", kažu u UNHCR-u.

Države imaju obavezu da garantuju da se sa takvim osoba postupa humano, da im se omoguće bezbednost i dostojanstvo, kao i pristup azilu ukoliko ga žele.

Novim zakonom proširene su granične kontrole na zonu od osam kilometara unutar mađarske teritorije, a policiji je dozvoljeno da ljude presreće na tom prostoru i šalje ih na drugu stranu ograde, često na udaljena mesta bez odgovarajućih usluga.

Tražioci azila se tada upućuju u jednu od tranzitnih zona duž granice da tamo podnesu zahtev za azil.

Trenutno su u funkciji samo dve tranzitne zone na granici Srbije i Mađarske dugoj 175 kilometara: kod mesta Reske i Tompa.

U proseku se samo po 15 osoba dnevno pušta u svaku od tih tranzitnih zona.

Ukupno su 664 osobe vraćene preko ograde od kada je novi zakon stupio na snagu.

Uz to, vlada je značajno pojačala mere bezbednosti na granici raspoređivanjem 10.000 pripadnika vojske i policije, uključujući i nadzor dronovima i helikopterski nadzor.

UNHCR je, takođe, objavio dokument “Mađarska kao zemlja azila” koji je dostupan na sajtu te organizacije.

UNHCR nastavlja da prima izveštaje o lošem postupanju i nasilju kome su izložene osobe koje bivaju uhvaćene unutar tranzitnih zona ili su u objektima za pritvor.

U izveštajima se navode i slučajevi ujeda policijskih pasa puštenih sa povoca, upotreba biber spreja i prebijanje.

UNHCR je zahtevao od vlasti Mađarske da sprovede istragu o ovim izveštajima.

Početkom juna UNHCR je izdao saopštenje nakon što se mladi Sirijac udavio u Tisi pošto je navodno bio nasilno vraćen u reku.

Uslovi u kojima borave oni koji uđu u 'tranzitne zone' su izuzetno loši. Pojedinci i porodice borave pod vedrim nebom ili u šatorima postavljenim na blatnjavim poljima duž ograde.

Zdravstveni i sanitarni uslovi su veoma problematični, a higijenski uslovi daleko od prihvatljivih.

Među ljudima koji čekaju ima beba, dece bez roditeljske pratnje, trudnica, invalida i osoba sa drugim specifičnim potrebama.

Nekoliko stotina ih je smešteno u objektu kod Subotice koji je obezbedila vlada Srbije, čiji je kapacitet na granici izdržljivosti.

U ovakvoj situaciji, postoji mogućnost da ljudi nastave da koriste usluge bezobzirnih krijumčara, koji ih izlažu dodatnim rizicima.

UNHCR ili NVO povećali su pomoć, uključujući i preko organa vlade Srbije, obezbeđujući dodatne količine hrane, vode, medicinske i druge pomoći.

UNHCR, takođe, radi i na identifikaciji osoba sa specifičnim potrebama.

Tim UN agencija u Srbiji je 8. jula izdao zajedničko saopštenje u kome izražava svoju zabrinutost zbog daljeg pogoršanja položaja izbeglica i migranata na granici Srbije i Mađarske.

UNHCR je spreman da pomogne vladama Mađarske i Srbije da upravljaju situacijom na njihovoj zajedničkoj granici u okviru svog mandata, navedeno je u saopštenju.