Pretraga
Nova Borba
Pretraga
Pretraga
Pretraga
Ne blatite crno-bele boje

Foto: FK Partizan

Ne blatite crno-bele boje

Da su oni koji žele vlast vratili Partizanu barem deseti deo onoga što su od njega dobili i uzeli, crno-beli bi bili stabilan evropski klub

Srbija
Autor: Igor Kamber

Srbijom je zavladao “rijaliti” program. U svim svojim sferama, granama i porama društva. Taj mulj se prelio sa TV ekrana u sve pukotine i srastao sa nama, ma koliko bilo ko od nas tvrdio drugačije. Svi smo taoci izvitoperenog sistema, kome se svako, makar i u minimalnoj meri, prilagodio. Upali smo u blato do guše, jedva se držimo na čistini.

Čini se da ni članovi Skupštine FK Partizan nisu ništa drugačiji od ostatka stanovništva po ovom pitanju (čast izuzecima poput Gordana Petrića i još nekolicine), pošto su u utorak popodne na Izbornoj skupštini demonstrirali sve ono što je glavna odlika “junaka” “Farme”, “Parova” i “Velikog brata” - moralno siromaštvo, vulgarnost, niske udarce, pretnje, a samo je prisebnost pojedinih delegata sprečila i fizičke razmirice.

Dve suprotstavljene struje koje pretenduju na vrh vlasti u klubu iz Humske 1, a koji su cirka 20 godina unazad bili glavni kreatori dešavanja u i oko Jugoslovenskog sportskog društva Partizan, sada žele da preuzmu komande u svoje ruke. Žarko Zečević, siva eminencija crno-belih redova na jednoj, i Nenad Bjeković, njegov dugogodišnji saradnik i nekadašnji sjajni centarfor Parrtizana na drugoj strani, sada tvrde da samo oni imaju ključeve kojim će “parni valjak” pokrenuti i vratiti dominaciju u domaćim okvirima na crno-belu stranu Topčiderskog brda. Da ne govorimo u redovnom učešću u Ligi šampiona, o kome se neutemeljeno govori već od prvog plasmana Partizana u elitno takmičenje, sada već davne, 2003. godine.

Svi sve znaju, jedino ne znaju da su upravo oni godinama, čak i decenijama tu, a da za to vreme fudbaleri Partizana polako postaju treća evropska liga i da im se ozbiljno približavaju klubovi iz liga fudbalskih polu-amatera (o Crvenoj zvezdi da i ne trošimo reči, oni već odavno nisu kadri ni da preskoče prvu stepenicu na evropskim putešestvijama).

Da bi se krenulo u rešavanje problema, potrebno je da se prepozna prisustvo problema. Analiza i razumevanje, pa tek onda otklanjanje kvarova. Ali nije tako lako kvar rešiti, pošto FK Partizan nije aparat kome je samo jedan deo feleričan, pa ga majstor popravi. Partizan je trenutno konstrukcija kojoj fali sve, za početak osnov na koji će se nešto nadgraditi.

U godini kada ovaj sporstki gigant slavi sedam decenija blistave prošlosti, horizonti koji bi mogli da daju konture budućeg razvoja su jako zamagljeni, a oblake neće rasterati neko kome je Partizan hir, već neko kome je Partizan dao sve i ko će dati sve Partizanu.

Ukoliko nešto u životu želiš da dobiješ, moraš nešto i da daš. Da bi crno-beli ponovo zauzeli pravi kurs na kome nisu bili još od 2010. i trenerske palice Aleksandra Stanojevića, potrebno je da ljubav prevlada interes, a sport mutne radnje. Potrebno je da Skupština kluba bude mesto demokratskih polemika, dostizanja konsenzusa i, naposletku, rukovanja dve suprotstavljene strane. Da bolji plan i projekat pobedi, a ne prisilno okupljanje delegata na završnom glasanju.

Partizan vam je dao puno, vratite mu barem jedan deo od toga. Za početak će biti dovoljno.