Pretraga
Nova Borba
Pretraga
Pretraga
Pretraga
NOVA VLADA se mora odreći Marka Kraljevića

Foto: standard.rs

NOVA VLADA se mora odreći Marka Kraljevića

Kako bi se za 20 godina mogla starati o sebi bez tuđeg nadzora, Srbija danas mora da povuče nekoliko sudbinskih poteza

Srbija
Autor: Milorad Bojović

Kad bi se iznova gradila Nojeva barka, srpski političari bu u nju ukrcali sebe. Razloga za to je više. Dva su presudna. Prvi je da jedini prežive kako bi sačuvali mit o Srbima kao nebeskom narodu koji se žrtvovao da bi njegove vođe mogle raskošno živeti. Drugi razlog iznikao je iz bezgranične netalentovanosti za politiku, ogromnog talenta za krađu para i filatelističke sklonosti ka gomilanju pokretnog i nepokretnog bogatstva. Uprkos neoborivim faktima da su nepopravljivo upropastili sve čega su se dotakli, srpski vođi bi zbog uverenosti u svoju svetačku ispravnost pohrlili na spasonosnu palubu da sačuvaju pare zarađene na nesreći ljudi koje su uništili svojom politikom.

Srbija je postala Nojeva barka za oko 400.000 nesrećnika proteranih u Tuđmanovim superakcijama „Bljesak“ i „Oluja“. Danas se, evropski tolerantno, predsednica Kolinda i ministri raspuštene hrvatske vlade upinju da dokažu kako su Srbi sami sebi oduzeli sve što su imali i poklonili Hrvatima. Domoljubi maskirani u odela i kravate ne kriju da im je cilj da bestidnim lažima ponište istinu o etničkom čišćenju Srba; da preinače činjenicu da su traktorske kolone nastale kao posledica detaljnog genociodnog plana sa svim propratnim elementima – klanjem, streljanjem, spaljivanjem.

Kad su Milošević i Tuđman s Belom kućom dogovorili strateško izmeštanje srpskog naroda na rezervne položaje – udaljene „samo“ 500 kilometara, junačke hrvatske jedinice su im pritekle u pomoć, ubijajući ih u izbegličkim kolonama kao glinene golubove. Evropa je ćutala tada, kao što ćuti i danas. Očito, Evropska unija namerno previđa i to da su Srbi, kad je njihov egzodus posredi, krvi samo za jedno – imali su Miloševića za predsednika i zaštitnika. Vuk, Đinđić i Šešelj pomagali su mu s opozicionih položaja. Posledice tog pogubnog angažmana još uvek nisu okončane.

SRAMNO! NELJUDSKI! BESPRIZORNO!
Kolinda danas s ponosom tvrdi da su Hravati streljanje nedužnog naroda uzdigli na nivo svetačkog podvižništva. Da je ustaški zulum dobio oreol bezgrešnosti. Problem je što pravi ključ besmisla leži u prezrenja vrednom faktu – da su uverenja današnjeg hrvatskog establišmenta jednaka bestijalnosti počinjenih zločina. Sramno! Neljudski! Besprizorno!

Evropska unija – na čijim kapijama Kerber hrvatske mržnje stoji na mrtvoj straži da bi sprečio prolaz Srba do briselskih odaja – mora znati da nema nikakve razlike između krvoločne Hrvatske s Petrovačke ceste i Hrvatske iz Parlamenta Evrope.

No Srbi nisu samo zbog hrvatskog zločinačkog poduhvata izgubili sve što su imali. Niti zbog đavolje arbitraže stranih sila. Mi propadamo od smrti cara Dušana. Sledeći nisku grešaka, nanizanih od dolaska na Balkan, učinili smo sve da uništimo sami sebe, uz pomoć Petra I Karađorđevića, kralja Aleksandra Ujedinitelja, Josipa Broza.

Poslednju samolikvidaciju izveli smo prilikom raspada Jugoslavije. Ne shvatajući da će Brozov provizorijum biti rastavljen po istoj frankenštajnovskoj shemi po kojoj je sklapan, Srbi iz Hrvatske, Bosne i sa Kosova verovali su ljudima opasnih namera. Miloševiću. Draškoviću. Đinđiću. Martiću. Karadžiću. Mladiću. Hadžiću. Biljani Plavšić. Poplašenu.

Dajući im glasove, darovali su im autoritet i pravo da unište sve što se moglo sačuvati. Da bi opravdali svoju lošu politiku, grobari srpstva su krivicu za loš položaj Srba prebacili na međunarodnu zajednicu, upokojenog maršala i srbomrzački Savez komunista. Godine pod Slobom, a naročito pod DOS rezultirale su obrnutom metamorfozom. Modernizacija i demokratizacija umesto napretka dovele su do toga da Srbija nepopravljivo bude dubinski razmontirana. Uzduž i popreko. Ona danas nema jasno definisanu teritoriju niti zna ko su joj stanovnici. Službe bezbednosti potpuno su uništene. Pretvorene su u ispostave stranih agentura. Tako opet svako svakog špijunira, ali ne za račun države, nego za račun stranaca. Svi političari mrze jedni druge, menjaju stranke i politike. Kavgadžijski neuračunljivo. Inadžijski.

PROMENA STAVA PREMA POLITICI
Novoformirana srpska vlada mora nadrasti mit o Marku Kraljeviću? Mora prestati da važna pitanja rešava u mehani u društvu pevaljki, uz pomoć jeftinih dosetki. Potrebno je iz korena izmeniti karakter sazdan od pokvarenosti, samovolje, osionosti, inata. Pošto je politika ozbiljan fenomen, koji nikad nismo razumeli, umesto kafanske diplomatije trebalo bi primeniti sofisticiranije planove. Kako bi se za 20 godina mogla samostalno starati o sebi, bez tuđeg nadzora, Srbija danas mora da povuče nekoliko sudbinskih poteza.

Domaće obrazovanje mora hitno vratiti na nivo od pre Brozove smrti. Najdarovitije učenike o svom trošku mora slati na najprestižnije svetske fakultete, uz obavezu da po završetku studija deset godina rade za državu. Prethodno mora revitalizovati službu državne bezbednosti kako bi mogla proveriti kandidate da nam se ne bi desilo da dobijemo armiju stranih špijuna.

Do tada Srbi bi trebalo potpuno da promene svoj stav prema politici. I da je upražnjavaju samo iz krajnje nužde. Prisilno, i to samo radi održavanja osnovnih funkcija – gradnje puteva, funkcionisanja škola, bolnica, vrtića, kontrole kriminala.

Ukoliko budemo sledili diplomatske manire Marka Kraljevića, Starine Novaka, Apisa, Živadina Jovanovića, Milana St. Protića, Svetislava Basare, Vuka Jeremića, Jovana Marića, Ivice Dačića... egzodusi će postati naša jedina izvesnost. Moramo proizvesti političare kojima narodna nesreća neće biti ausvajs za lični prosperitet. Otpremnica beščašća.

Izvor: standard.rs