Pretraga
Nova Borba
Pretraga
Pretraga
Pretraga
Srbija među vodećim zemljama Evrope po upotrebi antibiotika

Foto: pixabay.com

Srbija među vodećim zemljama Evrope po upotrebi antibiotika

Srbija je među vodećim zemljama u Evropi po propisivanju antibiotika deci, ali i odraslima, a za tom vrstom terapije poseže se čak i kada su obične infekcije i prehlade u pitanju.

Srbija
Izvor: Tanjug

Nedavno sprovedena istraživanja pokazala su da se antibiotici u našoj zemlju skoro pet puta više propisuju nego u Holandiji, četiri puta više nego u Švedskoj, dva i po puta više nego u Velikoj Britaniji i duplo više nego u Nemačkoj.

Britanski profesor Pol Klejton, koji je u poseti Srbiji, kaže da je mnogo efikasnije od neselektivnog davanja antibiotika jačati imunitet, jer što je organizam jači i otporniji lakše će se izboriti sa raznim virusnim i bakterijskim infekcijama, ali i alergijama koje su danas sve češće.

On kaže da su ranije deca, ali i odrasli, bili mnogo otporniji zbog drugačijeg načina ishrane, više fizičke aktivnosti, a manje stresa.

"Kada sam ja išao u školu od 1.000 deca možda je samo jedno dete imalo astmu i alergije, danas je taj problem toliko rasprostranjen da svako četvrto dete pije lekove za alergiju", naglasio je Klejton.

On je dodao da su u jačanju imuniteta važni beta glukani, koji su u prošlosti bili deo naše svakodnevne ishrane, dok se danas slika promenila.

Ta važna materija zastupljena je u kvascu, ali je dosta ima i u zidovima svih vrsta pečuraka.

"Vino i pivo koje smo ranije pili nisu bili filtrirani, sada mogu duže da stoje, ali nema važnog beta glukana u njima", objašnjava Klejton i dodaje da se u hlebu i raznim pecivima danas koristi mnogo manje kvasca, tako da smo i u tim namirnicama uskraćeni za aktivne sastojke koji su važni za jačanje imuniteta.

Prirodni lekovi, nastavlja on, koji sadrže beta glukan prava su alternativa za farmaceutske lekove.

"Pošto su beta glukani od pedesetih godina na ovamo na razne načine uklonjeni iz ishrane, treba ih unositi kao dodatke ishrani. Najefikasniji su 1-3,1-6 beta glukani koji se generišu iz ćelijskog zida kvasca", objasnio je Klejton.

Prof. dr Jovica Milovanović iz Klinike za ORL KCS kaže da su istraživanja pokazala da deca predškolskog i školskog uzrasta danas imaju pet do sedam puta prehlade godišnje, a odrasli četiri do šest puta godišnje.