Pretraga
Nova Borba
Pretraga
Pretraga
Pretraga
Srbija tržište nižeg reda - Bofl roba pod svetskim brendom

Petar Bogosavljević/ Foto: YT printscreen

Srbija tržište nižeg reda - Bofl roba pod svetskim brendom

Roba lošijeg kvaliteta stiže uglavnom iz Rumunije, Bugarske, Mađarske, Poljske… gde velike kompanije imaju razvijenu proizvodnju namenjenu stanovništvu ovog dela Evrope.

Srbija
Izvor: Sputnjik

Opšte je poznato da postoje različiti nivoi kvaliteta iste robne marke koja se plasira na različita tržišta, konstatuje predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević i zato smatra da je na svakoj zemlji da rešava taj problem na svoj način.

„Mi imamo problem sa sistemskim rešenjima koja su svesno kreirana da omogućavaju veliki deo ovih anomalija“, ocenio je za Sputnjik Bogosavljević posle najnovijeg slučaja „istrage“ sumnjivog kvaliteta desetak proizvoda poznatih brendova u Hrvatskoj.

Mediji u najmlađoj članici EU su zapitali da li je Hrvatska EU država drugog reda s obzirom na sumnjiv kvalitet određenog broja prehrambenih artikala poznatih firmi u odnosu na iste te proizvode koji se mogu naći na tržištima „starih“ članica Unije. Njihov kvalitet će biti proveren i rezultat saopšten javnosti, a već obavljeno istraživanje u Češkoj je pokazalo da je od 24 testirana proizvoda čak 14 imalo niži kvalitet, a višu cenu od istih proizvoda u članicama EU sa dužim stažom.

Roba lošijeg kvaliteta stiže uglavnom iz Rumunije, Bugarske, Mađarske, Poljske… gde velike kompanije imaju razvijenu proizvodnju namenjenu stanovništvu ovog dela Evrope.

O sličnom problemu proizvoda zvučnih firmi čiji je kvalitet kod nas slabiji, nego na jačim tržištima, mediji u Srbiji su pisali pre tri godine, a podsećali i 2014. godine. Šta se u međuvremenu promenilo?

Bogosavljević kaže da je poenta u regulativi i praksi svake konkretne zemlje, ističući da je obaveza svake zemlje da štiti život i zdravlje svojih potrošača, odnosno građana, i da štiti ekonomske interese zemlje.

Obmana bez posledica

„Ekonomski interesi uvoznika i tolerantan odnos države zbog poreza na dodatu vrednost je taj faktor koji pokreće to o čemu govorimo. Dok se ne obezbede mehanizmi kojima se snose posledice za obmanjivanje potrošača i za iznošenje na tržište robe koja nije u skladu sa deklaracijom nećemo se osloboditi ovog problema. I dalje ćemo imati hranu koja će se proizvoditi posebno za tržište Srbije i ovaj deo sveta. U deklaracijama se čak navodi da je taj proizvod namenjen tržištima nerazvijenog dela sveta što je krajnje nedopustivo“, kaže Bogosavljević.

Nije poseban problem u tome što se svesno ide ka tome da se na tržišta siromašnijih zemalja iznosi roba slabijeg kvaliteta, koja je, navodno, takva da bi pratila realnu kupovnu moć potrošača.

„Ja vidim problem u tome da roba, koja realno ne može da bude plasirana na tržištu zemalja iz kojih potiče, ide kroz sive kanale, možda i crne kanale prodaje, na tržišta zemalja Balkana, uključujući i Srbiju“, kaže Bogosavljević.

Može proizvođač da na naše tržište izbaci manje kvalitetan proizvod, sa manje kvalitetnim komponentama nego na tržište svoje zemlje, ali to, dodaje predsednik Pokreta potrošača Srbije, mora onda da deklariše.

„Zloupotreba je u onom delu kad proizvođač dovodi potrošače u zabludu time što pod robnom markom koja je prepoznatljiva po višem nivou kvaliteta, prodaje manje kvalitetnu robu. Ali to je naš problem što kroz odredbe koje imamo u Zakonu o zaštiti potrošača nismo predvideli rešenje kojim bismo to onemogućili“, izričit je Bogosavljević.

On je ocenio da je tu reč o povezanim interesima proizvođača koji najveći profit ostvaruju tako što pod poznatim imenom prodaju robu koja je daleko nižeg nivoa kvaliteta, čiji su troškovi proizvodnje niži.

„Anomalija je u stvari u tome koje mere preduzeti posle utvrđivanja neispravnosti, jer su smanjene mogućnosti za efikasan rad inspekcije i preduzimanje konkretnih mera na osnovu nalaza“, kaže Bogosavljević.

Proizvođaču je, kako je objasnio, omogućeno da pokrene upravni spor i da postupak razvlači toliko dugo i da odlaže presudu koju mu sud izrekne tada kada ona praktično postaje besmislena jer je prošlo toliko vremena da takvog proizvoda nekada više ni nema na tržištu.

„Imamo problem sa sistemskim rešenjima koja su svesno kreirana da omogućavaju veliki deo ovih anomalija“, zaključio je Bogosavljević.