Pretraga
Nova Borba
Pretraga
Pretraga
Pretraga
ŠTA SAD? Novi premijer samoproglašenog "Kosova" Haradinaj ili Pacoli?

Foto: vesti.rs

ŠTA SAD? Novi premijer samoproglašenog "Kosova" Haradinaj ili Pacoli?

Pad vlade na Kosovu odložiće na neko vreme obaveze oko demarkacije granice sa Crnom Gorom, kao i same briselske pregovore, što povlači i formiranje ZSO, ali i nejasnoće oko početka rada Specijalnog suda za zločine OVK.

Srbija
Izvor: Sputnjik

Sva ova pitanja stajaće na stolu i vlade koja će biti formirana posle izbora. S obzirom na trenutni rejting može se očekivati da u premijersku fotelju sedne Ramuš Haradinaj, ali ni spekulacije o Bedžetu Pacoliju kao budućem premijeru zbog, navodno, njegovih kontakata sa Rusijom, nisu daleko od istine.

Za nepoverenje Vladi Kosova glasalo je ukupno 115 poslanika, što znači da su za pad vlade bili i koalicione partneri Ise Mustafe u dosadašnjoj vladi Demokratske partije Kosova Hašima Tačija, i poslanici Srpske liste.

Izbori bi, prema Ustavu Kosova, trebalo da se raspišu najkasnije za 45 dana od raspuštanja vlade, tako da bi oni mogli da se održe najranije 11, odnosno 18 juna.

Sednicu kosovske skupštine, na kojoj je pala vlada, obeležila je oštra rasprava u nekoliko navrata, na ivici ekscesa poslanika bivših koalicionih partnera PDK i LDK, koji su se uzajamno optuživali za neuspehe, sada već vlade sa epitetom — „bivša“.

Međunarodni predstavnici, posebno Amerika, koji su koliko juče od Vlade Kosova zahtevali da se po hitnom postupku ratifikuje sporazum o demarkaciji granice između Crne Gore i Srbije, još nisu dali svoj stav o ovakvom razvoju događaja na Kosovu, ali se očekuje da neće biti srećni zbog ovakvog razvoja događaja. Posebno što će obaveza o demarkaciji granice verovatno morati da sačeka jesen.

Sunovrat vlade u Prištini upravo je i počeo problemom oko demarkacije, koji traje još od 2015. godine, kada je opozicija predvođena „Samoopredeljenjem“ napravila haos jer je tvrdila se na taj način Crnoj Gori poklanja osam hektara „kosovske“ zemlje. Opozicija od tada praktično skupštinu drži u „opsadi“ suzavcima i bojkotom rada parlamenta.

U danu koji je iza nas, Isa Mustafa i Kadri Veselji, kao i pojedini poslanici vladajuće koalicije LDK-PDK, u odvojenim sastancima u zgradi kosovske skupštine razgovarali su sa američkim ambasadorom i šeficom Kancelarije EU Natalijom Apostolovom.

Izbori na Kosovu su bili očekivani i dugo najavljivani, a sada je samo ostalo da se odmere snage na terenu.

U Prištini se, prvi put posle dužeg vremena jasno pravi razlika između građanske opcije koju predvodi Isa Mustafa i opcije koje se podvode pod „bivši pripadnici OVK“.

Međutim, glavni okršaj očekuje se između stranaka Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja, koje su najjače na Kosovu, s tim da trenutno malu prednost ima Haradinaj jer je mesecima bio u žiži javnosti zbog hapšenja u Francuskoj po srpskoj poternici, a koga su posle sudske presude na Kosovu dočekali kao nacionalnog heroja i mučenika. Ostaje nejasno kako će se ovaj događaj odraziti na početak rada Specijalnog suda za ratne zločine pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova, koji je osnovan pod patronatom Evropske unije, dok su istrage sprovedene na osnovu izveštaja specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija, a koji je trebalo da počne sa radom u periodu u kome je, sada predviđeno, da se održe izbori.