Pretraga
Nova Borba
Pretraga
Pretraga
Pretraga
Šta Srbija može da ponudi Evroazijskoj uniji

Ilustracija Foto: informativa.ba

Šta Srbija može da ponudi Evroazijskoj uniji

Odluka Vrhovnog saveta Evroazijske ekonomske unije da dâ zeleno svetlo za unifikaciju trgovinskog režima sa Srbijom je dobra vest za našu zemlju.

Srbija
Izvor: Sputnjik

Problem je što Srbija ne može da obezbedi takozvana „tri K“ — kvalitet, količinu i kontinuitet da bi iskoristila sve prednosti tog sporazuma.

Odluka o unifikaciji trgovinskog režima Evroazijske ekonomske unije i Srbije doneta je u Astani, na samitu lidera zemalja-članica. Srbija ima sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Kazahstanom i Belorusijom, ali ne i sa još dve članice EEU Jermenijom i Kirgizijom. Sada će, kao rezultat započetih pregovora, biti zaključen novi sporazum o zoni slobodne trgovine između EEU i Srbije.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić za Sputnjik kaže da je ovo bez sumnje jako dobra vest za Srbiju, naročito imajući u vidu da Srbija već sa pomenute tri zemlje više godina ima dobar sporazum koji omogućava izvoz srpskih proizvoda na ova tržišta po povlašćenim uslovima.

„Zahvaljujući sporazumu o slobodnoj trgovini sa Rusijom, 85 posto srpskog izvoza u Rusiju može ići bez carina. To je značajna povlastica u odnosu na zemlje koje nemaju taj režim sa Rusijom i plaćaju carinu za izvoz svojih proizvoda. Zato su pregovori o unifikaciji trgovinskog režima Evroazijske ekonomske unije sa Srbijom zaista dobar signal i pružaju dobre mogućnosti za trgovinu u narednom periodu“, kaže Savić.

Međutim, napominje Savić, problem druge vrste je što Srbija, nažalost, zbog devastacije domaće industrije nema mnogo šta da ponudi.

„Mi nemamo pripremljen scenario za nastup na tom velikom tržištu, koje nije više onakvo kakvo je bilo pre 30 godina. Problem Srbije jesu takozvana ’tri K‘ — kvalitet, količina i kontinuitet, što Srbija, nažalost, ne može da obezbedi, i zato svakako ne možemo imati one rezultate koje bismo imali ukoliko bi se koristile sve prednosti tog sporazuma“, ističe Savić.

Kada je o izvozu „Fijatovih“ vozila reč, Savić kaže da čak i ako se prihvati da se realizuje zahtev od 10.000 automobila, to je simbolična brojka koja ne znači onoliko koliko mi očekujemo.

„Problem sa ’Fijatom‘ je izgleda na domaćem terenu, jer je pitanje da li će ’Fijat‘ i u kom obimu ostati na domaćem tržištu i šta će se desiti 2018. godine, kada ističe ugovor. Međutim, kada bi se ’Fijat‘ pojavio na tom velikom tržištu, to bi mu dalo veću šansu za realizaciju svojih proizvoda i možda čak razrešilo dilemu da li će ostati u Srbiji po isteku ugovora“, napominje Savić.

Alisen Alisenov, profesor Ruske akademije privrede i državne uprave, za Sputnjik kaže da će unifikacija trgovinskog režima doneti određene povlastice kako za Srbiju tako i za Evroazijsku uniju.

„Jednostavno, zasad nema napretka kada se govori o proširenju Unije, dok je potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa što većim brojem zemalja sasvim moguća opcija. Što se tiče tržišta Jermenije i Kirgizije, ne mislim da će novi trgovinski režim ozbiljno uticati na povećanje trgovinske razmene između Srbije i ovih zemalja, pre svega zato što i dalje postoji problem logistike, jer Jermenija nema zajedničku granicu sa ostalim članicama Evroazijske ekonomske unije, dok Kirgizija ima samo sa Kazahstanom“, kaže Alisenov.

S druge strane, kako kaže, za Srbiju su tržišta Rusije, Belorusije i Kazahstana i dalje prioritet.

„U svakom slučaju, što više partnera — to bolje. Kako je nedavno izjavio Vladimir Putin, oko 40 zemalja širom sveta razmatra mogućnost da potpiše sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom“, ističe Alisenov za Sputnjik.

Podsećanja radi, Srbija bi na taj način postala druga zemlja posle Vijetnama koja bi potpisala sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom.