Pretraga
Nova Borba
Pretraga
Pretraga
Pretraga
SVI ZNAJU OVU FOTOGRAFIJU, ali malo ko zna njenog autora

Foto: wikimedia.com

SVI ZNAJU OVU FOTOGRAFIJU, ali malo ko zna njenog autora

Malo je stranaca koji su i u najtežim trenucima u istoriji srpskog naroda ostali uz njega.

Srbija
Izvor: glasmoskve.rs

Samson Černov, ratni fotograf i snimatelj ruskog porekla, jedan je od njih. Ovo je priča o njemu i njegovoj najpoznatijoj ratnoj fotografiji, prenosi Glas Moskve.

Samson Černov je imao samo 25 godina kada je kao dopisnik ruskih novina stigao u Srbiju da „pokriva“ Prvi balkanski rat. Adrenalin, rad na terenu i stalna opasnost, ali i hrabrost i duh naroda mora da su se mnogo dopali mladom fotografu, jer je i posle rata rešio da ostane u Srbiji.

Tu je i dočekao 1914. i početak do tada nezapamćenog stradanja – Veliki rat. Nakon izbijanja Prvog svetskog rata, Černov je sa Francuzom Anrijem Barbisom dobio automobil i vozača, kako bi što lakše obavljao svoja zaduženja.

Tako je i snimao zločine austrougarskih jedinica u Mačvi i Posavini. Ipak, u septembru 1914. vrhovna komanda srpske vojske priključila ga je filmskoj ekipi Đoke M. Bogdanovića koja je bila zadužena da ovekoveči dešavanja na frontu na Savi.

Tada su i nastale čuvene fotografije razorenog Šapca, prelaska srpske vojske preko Save, okupatorskog uništavanja Beograda… kao i slavna fotografija Dragutina Matića „Izviđača“ koji negde na Drini, pre povlačenja srpske vojske preko Albanije, pomno prati neprijateljska kretanja.

A najgore je tek dolazilo…Černov nije napustio Srbiju ni kada je krah postao izvesan. Sa vojskom, državnim vrhom i dobrim delom stanovništva, deleći nesreću i opštu nemaštinu, prešao je preko Albanije svojim objektivom večno ovekovečivši stradanje i patnju izbeglica iz Srbije.

Sa kolekcijom svojih fotografija, Černov po dolasku na Krf putuje u London kako bi svet upoznao sa nezapamćenom nesrećnom Srbije, a po povratku traži da bude kršten i primi pravoslavnu veru (izvorno je bio Jevrejin).

Samson Černov je kršten na Krfu 1916. godine kada je dobio ime srpskog regenta Aleksandra Karađorđevića.

Nakon revolucije u Rusiji 1917. godine više nije mogao da se vrati u domovinu, pa je odlučio da uzme francusko državljanstvo.

Černov je neumorno radio kako bi svet priznao stradanja Srbije i poslao pomoć. U martu 1918. otputovao je u Njujork i organizovao izložbu fotografija. Akcija je privukla veliku pažnju medija, pa je Njujork Tajms zatražio i intervju sa „čuvenim fotografom sa Balkana“.

Međutim, u njemu, Černov je jako malo govorio o sebi, a mnogo više o Srbiji, Albanskoj golgoti i ostarelom kralju Petru koji deli sudbinu svog naroda. Tokom čitavog boravka u Americi nosio je uniformu kapetana srpske vojske.

A onda je došao i taj dugo sanjani trenutak slobode… Srbija je pobedila, a vojska se pobedonosno vratila u domovinu. Ironično, Samsona Černova tada je zadesila slična sudbina kao i Arčibalda Rajsa… zaborav.