Pretraga
Nova Borba
Pretraga
Pretraga
Pretraga
Tek svaki četvrti građanin Srbije zainteresovan za politiku

Građani Srbije/ Foto: Tanjug

Tek svaki četvrti građanin Srbije zainteresovan za politiku

"Građani Srbije imaju najmanje poverenje u druge ljude, sumnjičavi su u institucije i aktere pri čemu se poverenje menja kada dođe njihova stranačka postava", smatra pofesor Stojiljković.

Srbija
Izvor: Agencije

Tek svaki četvrti građnin Srbije zaintersovan je za Srbiju, u smislu da je kompententan i spreman da se politički nagažuje, dok se za veći deo stanovništva ne može reći da su "politički punoletni" i nakon 20 i više godina višepartizma, zaključak je okruglog stola Centra za demokratiju i Fakuteta političkih nauka.

Istraživanje "Ipsosa" uoči aprilskih vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji pokazalo je da zaintresovanost građana za politiku nije velika, kao ni znanje, rekao je docent na Fakultetu političkih nauka Dušan Spasojević.

"Imali smo nekoliko pitanja znanja i rezultati jesu loši ili tužni. To se vidi recimo i po odgovorima na dva banalna pitanja. Na pitanje koliko imamo narodnih poslanika, tačno je odgovorilo 34 odsto, dok je na pitanje o cenzusu tačan odgovor dalo 49 odsto ispitanika", rekao je Spasojević u beogradskom Medija centru.

Profesor FPN Zoran Stojiljković opisao je građanina Srbije kao "višestruko prevarenog neznalicu koji je istovremeno cinični kalkulant u permanentnoj potrazi za vođom na koga svoju političku nedoraslost i nekompetentnost pokušava da prenese".

"Vidite u stvari da su reformatori uvek u sendviču između autoritarne, prilično neobaveštene glasačke mašinerije i onoga što su inputi međunarodne zajednice i zahteva njenih stručnih komisija i tela. Kad se promeni taj disbalans onda će moći da se dođe do neke promene", rekao je Stojiljković.

Građani Srbije imaju najmanje poverenje u druge ljude, sumnjičavi su u institucije i aktere pri čemu se, kako je ukazao, poverenje menja kada dođe njihova stranačka postava.

"Šta je onda moguće očekivati nego nizak nivo participacije svuda osim u političkim strankama", upitao je on.

Dodao je da su građani Srbije "najosetljiviji i najmanje otporni na davanje mita, na švercovanje u prevozu, na kupovinu diploma..."

"Kad razmišljamo o promenama, mi moramo da razmišljamo o nekoj vrsti građanske kulture ili edukacije o tome da osnažimo te građane ili da im damo alternativu", istakao je Stojiljković.

Profesor FPN Slaviša Orlović ukazao je da je loše to što nema kontinuiranih građanskih inicijativa, već samo povremenih protesta.

"To je taj problem sazrevanja građana koji su stare demokratije prepoznale", kazao je profesor.

Naglasio je da političke partije u Srbiji spadaju u red najmanje reformisanih institucija u koje građani imaju najmanje poverenja.

"Zahteva se reforma političkih partija iznutra, same partije moraju za to da nađu nacin, narocito posle poraza na izborima, jer je izuzetno važno kako se donose odluke unutar partija", rekao je on.

Istraživanje je pokazalo da 82 odsto građana smatra da poslanici više brinu o interesima političkih partija nego o njima, 83 odsto veruje da samo partija koja ima jakog lidera može da formira stabilnu većinu, te da bi 47 odsto njih glasalo za političara kome veruju bez obzira u kojoj je partiji.

Takođe, smatraju da je najvažniji problem nezaposlenost, ali i veruju da je demokratija ipak najbolji politički sistem za Srbiju.