Pretraga
Nova Borba
Pretraga
Pretraga
Pretraga
VLADAVINA STRAHA (Kako nam se život od rijalitija pretvorio u psiho-triler)

Igor Besermenji

VLADAVINA STRAHA (Kako nam se život od rijalitija pretvorio u psiho-triler)

Kako nam se život od rijalitija pretvorio u psiho-triler

Srbija
Autor: Igor Besermenji

Uplašenog je lako ubediti da je paranoičan, te ne čudi što je danas glavna tema o kojoj se govori iznenadna smrt navodno jedinog svedoka noćnog rušenja u beogradskoj Savamali. Ova vlast to zna i pokušava na sve načine da vas održi u uverenju da ste samo paranoični, koristeći se strahom redovno. Strah nije ništa novo za građane Srbije, jer on je već mesecima unazad rabljen kao osnova medijskog izveštavanja,izborni adut vladajuće političke stranke i samim tim, postao je nešto s čim smo navikli da živimo. Među „glavnim vestima“ u najčitanijim i najgledanijim medijima dominirale su one koje se odnose na neprekidno najavljivanje apokaliptičnih vremenskih uslova, koje ne dočekasmo, te crna hronika u epizodama. I tako iz dana u dan.

Strahu je pomoglo i to što se sve odvijalo usred izborne kampanje (one za koju je premijer rekao da će što se njega tiče trajati deset dana) u kojoj je na terenu bilo svega. Od verbalnog nasilja, bulinga na internetu, do ekstremnijeg vida nasilja, otvorenih pretnji, čak kidnapovanja i prebijanja političkih protivnika. Ali, pošto vlast zna da još uvek ima dovoljno onih koji će da viču „dokaze na sunce“ (nisu na suncu, ali su na internetu), nema puno razloga da sumnja u delotvornost svog načina rada. Malobrojni su slobodni, danas protestuju na ulicama Beograda ili pred zgradom RTV-a, svi ostali žive u strahu. Jedni to čine zato što im to odgovara, drugi jer ih je strah paralisao. Dakle, da li smo paranoični jer sumnjamo u izveštaje o iznenadnoj smrti čoveka u 57. godini, koji je igrom slučaja, pred smrt bio svedok najveće afere u postizbornoj Srbiji?

Odgovor na sve, već duže vreme, jeste Aleksandar Vučić. Malo jer je sam to hteo, a malo jer se ne može sasvim pobeći od svoje prošlosti. I dok njegova sadašnjost ima elemente neverovatnih misterija i zapleta, zbunjujućih momenata i kontradiktornosti, jer danas je on i građanska opcija i diktator, zavisno od toga kome se obraća i u kojoj ulozi. Možda je za neke evropske zvaničnike on „na dobrom putu“, ali medijski radnici, na primer, kao i mnogi građani, upoznali su dobro njegovo banalno diktatorsko lice. Njegova prošlost, međutim, bila je mnogo otvorenija prema nama, tadašnjim i sadašnjim građanima Srbije. I ne samo njegova. Aleksandar Vučić je javno pretio novinaru Slavku Ćuruviji. Još tada je bio role-model za ministre kakve danas ima ili ih je imao, pa nije uopšte čudno što su ministri ljudi poput Gašića, a poslanici Babić, Đukanović i slični njima. Samo što danas Vučić vidi trn u njihovom oku, ne i balvan u svom, koji se teško može prevideti, jer ako je taj procenat građana koji ga podržavaju sklon amneziji – google, na sreću, nije. Zatim, njegov kolega, predsednik Srbije Tomislav Nikolić, pretio je Zoranu Đinđiću. Ko je zaboravio: google, hitno! O Šešeljevim pretnjama valjda ne treba trošiti reči, jer on ih i danas praktikuje u dnevnoj politici. Znamo kako su, nedugo po pretnjama Vučića i Nikolića, prošli Ćuruvija i Đinđić. Kako to da su baš istaknute ličnosti kojima je ovaj dvojac javno pretio, ubrzo tragično izgubile živote? To i dalje, naravno, ne znači da je nesrećni svedok rušenja u Savamali, skončao drugačije nego što prve vesti tvrde, ali ipak podseća na to da ne možete da pročitate takvu vest a da ne pomislite na najčešće izgovorenu rečenicu u Srbiji danas: „Gde mi to živimo?!“ Onda se još i setite da respektabilan broj građana uopšte ne razmišlja o ovome (možda i ne koristi google) i redovno glasa za Vučić-Nikolić izbornu opciju. Da. Živimo. U takvoj zemlji.

A treba li tek nešto reći o tvrdnji premijera da Srbija nema snage da se obračuna sa huliganima pod maskama? Ova poruka dolazi samo mesec dana nakon što je slavno, pobednički, mahao pesnicom uz – „Srbija pobeđuje“. Ponovo se iz rukava izvlači karta straha. Može on da se obračuna sa huliganima, ali šta će onda? Jer, kad padnu maske

Izvor: www.autonomija.info