Pretraga
Nova Borba
Pretraga
Pretraga
Pretraga
Danas objava izveštaja o ulozi Britanije u ratu u Iraku

Foto: pixabay.com

Danas objava izveštaja o ulozi Britanije u ratu u Iraku

Komisija za zvaničnu istragu uloge Velike Britanije u iračkom ratu objaviće danas svoj dugo očekivani izveštaj, sedam godina od početka istrage i 13 godina od invazije na Irak 2003. godine, koju su predvodile SAD.

Svet
Izvor: Tanjug

Penzionisani državni zvaničnik Džon Čilkot bi danas oko 11 časova trebalo da objavi izveštaj od 2,6 miliona reči, što je četiri puta više od Tolstojevog "Rata i mira", o konfliktu u Iraku u kojem je do 2009, kad su britanske trupe napustile tu zemlju, poginulo 179 britanskih vojnika, gotovo 4.500 američkih vojnika i više od 100.000 Iračana.

Nakon što je svrgnut sa vlasti Sadam Husein, njegova vlada i vojno rukovodstvo, Irak je zapao u sektaško nasilje, a taj haos je doprineo kasnijem jačanju samozvane Islamske države, prenela je agencija AP.

Irački rat je bacio senku na zaostavštinu tadašnjeg britanskog premijera Tonija Blera, čiju vladu kritičari optužuju da je preuveličala obaveštajne podatke o navodnom oružju za masovno uništenje koje poseduje Sadam Husein, kako bi dobili veću podršku za vojnu intervenciju.

Bler, koji nije želeo da komentariše Čilkotov izveštaj pre njegove objave, uvek je tvrdio da njegova vlada nije izmišljala niti iskrivljavala obaveštajne podatke.

Visoki britanski političari, diplomate, obaveštajci i vojni zvaničnici se spremaju da posle objave izveštaja budu izloženi kritikama zbog invazije na Irak i posledica tog čina.

Čilkot je juče izjavio da je na samom početku istrage jasno dao do znanja da ako naiđe na odluke ili akcije koje zaslužuju kritiku, neće prezati od toga da to učini.

"Zaista, ima dosta prilika kad ćemo morati to da uradimo", istakao je Čilkot.

U toku Čilkotove istrage je između 2009. i 2011. održano više javnih saslušanja, svedočilo je više od 150 svedoka i pregledano 150.000 dokumenata.

Objava izveštaja je više puta odgođena, delimično zbog neslaganja oko toga da li u dokument treba da budu ubačeni poverljivi materijali, uključujući snimke razgovora između Blera i tadašnjeg predsednika Džordža Buša mlađeg.

Antiratni aktivisti i rođaci neki od poginulih britanskih vojnika se nadaju da će izveštaj zaključiti da je invazija bila ilegalna, što bi otvorilo put da se Bleru sudi za ratne zločine.