Pretraga
Nova Borba
Pretraga
Pretraga
Pretraga
DOKAZ VELIKE ZEMLJE: Transibirskom železnicom kroz OSAM vremenskih zona!

Foto: olegon.ru

DOKAZ VELIKE ZEMLJE: Transibirskom železnicom kroz OSAM vremenskih zona!

Dužina ove železnice je 9288 kilometara, a put traje ukupno 153 sata i 49 minuta. Voz nikad ne kasni, a ako izađete u neki mali grad da razgledate i napravite pauzu, možete sačekti drugi voz koji stiže za sedam dana

Svet
Autor: Glas Moskve

Velika je i mistična Rusija, nepregledna i zagonetna, kao ogromna životinja koja odoleva svemu, jaka od mnogo zdrave krvi koja njom teče kroz dugačku vijugavu venu Transsibirske železnice. Raspadom SSSR-a i otvaranjem Rusije ka svetu Transsibirska železnica postala je svojevrsna turistička atrakcija, kako za strance tako i za same Ruse. Putovanje od Moskve do Vladivostoka traje 7 dana i noći, što je samo po sebi dovoljna avantura.

Jedno od najvećih putovanja vozom na svetu - Transsibirska železnica.

Polazak u ovu avanturu je iz Moskve. Tokom sedmodnevnog putovanja do najistočnije tačke, prolazi se kroz osam vremenskih zona, a satovi u vozu su podešeni po Moskovskom vremenu, piše portal Glas Moskve.

Putovanje od Moskve do Vladivostoka traje tačno 153 sata i 49 minuta, a voz obično ne kasni ili kasni minimalno, sat do dva. Na stanici u Moskvi stoji obelisk koji označava nulti, a u Vladivostoku, isti takav, koji označava 9288. kilometar. Evo i maršrute: Moskva, Nižni Novogorod, Perm, granica između Azije i Evrope, Ekaterinburg, Omsk, Novosibirsk, Krasnojarsk, Irkutsk, Ulan Ude, razdvajanje Transmandžurijske željeznice, Khalaborsk, Vladivostok.

Za vreme stajanja, može se izaći u malim ruskim mestima i čekati sledeći voz, koji nailazi za sedam dana, ali turisti za to biraju radije gore navedene gradove. Čemu izlasci? Da bi se videlo nešto više od prirodnih lepota: šuma, stepa, voda i sela kroz prozor vagona, da bi se obišli usputni gradovi, a mnogi izlaze iz voza isključivo zato što ne mogu bez kupatila.

Takođe, ako se u ovom vozu zateknete u toaletu, dok ulazi u stanicu, ostajete zaključani u istom.

Doktor Živago je tom prugom bežao od boljševika, Streljnikov je po njoj jurio u svom kratkom vozu, sa crvenim zastavama revolucije i smrti i mnogo čemu drugom.

Pri pomenu ruskog voza skoro svakom pred očima prolete slike iz ruskih romana, visok sjaj, dame i gospoda, Miškin i Rogožin.

Naravno, od svega toga je ostalo samo par detalja, sve ostalo je daleko drugačije. Iz tog perioda su preživela velika ogledala i držači za lampe.

Spavaća kola su gotovo neophodna. Ukoliko se vozite prvom klasom, bićete osuđeni na užasno dosadan put udvoje. Druga klasa broji četiri ležaja, a treća pedeset i četiri. Čuvena ruska treća klasa vozova - Plackartni, broji 54 ležaja na sprat u jednom velikom vagonu i upravo je ovo pravi način proputovanje Rusijom, jer sa toliko ljudi na jednom mestu ne može biti dosadno.

U nekim vozovima se mora platiti posteljina, ali vam, naravno, niko ne brani da ponesete sopstvenu. Konstatno su vam na usluzi provodnik ili provodnica, koji brinu o redu i higijeni u vozu. Smeće iz voza se izbacuje napolje, dok se voz kreće, na opšte zaprepašćenje stranaca.

Neizostavni detalj putovanja – vodku, piju gotovo svi, celim putem. Pušenje je dozvoljeno samo na kraju svakog vagona, ali i provodnici ponekad progledaju kroz prste kada je veselje uzelo maha.

U zidu svakog vagona je ugrađen ogroman samovar, ispod kog provodnica (žene koje rade u vozovima i brinu o čistoći i redu istog) ugljem i drvima loži vatru, što znači da vruće vode ima, ali je nema u WC-u, kao ni tuša, niti ičeg sličnog.

Hrana je različita od voza do voza. Ono što je zajedničko svim vozovima jeste cena. Hrana je jeftina, kvalitetna i može se nabaviti čak i mimo voza. Naime, nekoliko puta dnevno, voz staje u gradićima, na čijim stanicama se od lokalnog stanovništva može kupiti sve, od pečenih pilića, kuvanog krompira i jaja, do piroški.

Kavijar je najpopularnije rusko jelo. U vozovima se takođe može naći kavijar i to po veoma povoljnim cenama. Od povrća se najčešće jede korenje i kupus, zbog hladne klime, i to najčešće sveže, ili kao zimnica, od mlečnih proizvoda kefir, najzaslužniji za dugovečnost ljudi na Kavkazu, a začini tipični za rusku kuhinju su: peršun, celer, biber, cimet, kardamom i klinčići.

Čaj je u Rusiji popularniji i od vodke. Tradicija ruske čajanke datira iz 1638. godine. Kvas je, pored vodke i čaja, nacionalno piće od hleba, jabuka, krušaka… i sa malo alkohola. A od vodke Rusi prave likere: nalivku – od bobičastog voća i nastojku – sa dodatkom trava.

Trans-Sibirska železnica je redovni voz koji koriste "obični" Rusi. Nije neuobičajeno da budete pozvani u kupe u 09:00h ujutru na doručak sa votkom i srdačnu diskusiju. Što dalje voz odmiče iz Evrope, sve više putnika čine azijati. Tu su, naravno, mnogi drugi turisti: iz Evrope, Amerike i Japana (što ne iznenađuje ako se zna krajnje odredište).

Nema boljeg načina da steknete utisak o najvećoj državi na svetu i njenom neverovatnom pejzažu. Pored, puno stabala breze, duž maršute se protežu prekrasne šume bora i ariša, livade ispunjene divljim ljubičastim cvećem, brda i stene Urala. Isprekidane ponegde sa industrijskim zonama koje bodu oči, prostiru se predivni pogledi na zlatom prevučene kupole - zasade luka, crveni zalasci sunca iznad Sibira i prelepi tragovi sina koji vijugaju oko jezera Bajkal kao zmija.

Na svakoj stanici pauzu od 10 - 20 minuta možete iskoristiti da kupite stvari od preprodavaca koji nude bukvalno sve. Od vunenih šalova, Sibirskih šubara, ogromnih umiljatih igračaka pa do dimljene ribe. Možete se i cenjkati, ali sa vozom koji napušta stanicu za nekoliko minuta, a sledeći stiže tek za nekoliko dana, nema se vremena za duge pregovore.

Ono što je bitno, bez obzira na vremensku zonu kroz koju trenutno prolazite, satovi u Transibirskom vozu pokazuju moskovsko vreme.

Na ovom putu videćete ove ruske gradove:

Moskva, sa Kremljom i katedralom Svetog Vasilija na Crvenom trgu – izvanrednim sistemom metroa i naravno Boljšoj teatrom. Jekaterinburg, mesto gde su u julu 1918. godine boljševici ubili poslednjeg ruskog cara Nikolaja II i njegovu porodicu.

Irkutsk, "Pariz Sibira", prepun neoklasičnih i drvenih zgrada, najbolje mesto za sve one koje žele nastaviti put Bajkalskog jezera, najstarijeg, najdubljeg i jednog od najvećih jezera na svetu. Vladivostok, grad na kraju Transsibirske rute koji je dom ruske pacifičke flote (do 1990. godine nedostupan stranim posetiocima).

Trans-Mongolska i Trans-Mandžurijska ruta

Tursitički popularnija od Transsibirske je Transmongolska ruta koja vodi južno pored Bajkalskog jezera u postojbinu Džingis Kana. Ruta započinje krajolikom opasanim brdima i travnatim stepama, nastavlja pored tradicionalnih GER kuća i njihovih neustrašivih stanovnika (poznatih po streljaštvu i jahanju bez sedla), dalje kroz prašnjave pejzaže pustinje Gobi do krajnjeg odredišta – Pekinga.

Transmadžurijska ruta takođe vodi do Pekinga, ali umesto na jug, pruža se ka istoku kroz ogromnu provinciji Mandžurija. Ono što najčešće privuče turiste ovoj ruti jeste prolazak pored Kineskog zida i grada Harbina gde se svake zime održava čuveni festival skulptura od leda i snega.