Pretraga
Nova Borba
Pretraga
Pretraga
Pretraga
NIKOLAJ KUZNJECOV: Ruski obaveštajac koji je promenio tok istorije

Foto: Ria ru

NIKOLAJ KUZNJECOV: Ruski obaveštajac koji je promenio tok istorije

Na današnji dan rođen je ruski agent koji je ostao zapamćen u istoriji kao najbolji Staljinov obaveštajac

Svet
Autor: Glas Moskve

Nikolaj Kuznjecov rođen je 27. jula 1911.godine u seljačkoj porodici u Jekatarinburškoj oblasti, u selu Zirijanki udaljenom 225 km od Sverdlovska (danas Jekaterinburg).

Staljinov Džejms Bond na tajnim zadacima koristio je nekoliko pseudonima: Rudolf Šmit, Nikolaj Gračov, oberlajtnant Paul Zibert.

Govorio je na šest dijalekata nemačkog jezika. Uvek se trudio da govori drugačijim dijalektom od sagovornika da ovaj ne pomisli da su iz istog kraja. Misije u kojima je učestvovao Kuznjecov postale su legendarne.

Kuznjecov je bio na čelu nekoliko kompleksnih operacija, uključujući ubistva i otmice visokih nacističkih zvaničnika u regionima Rovna i Lavova, kao što su uspešne operacije protiv nemačkog vrhovnog sudije za Ukrajinu, viceguvernera Galicije, savetnika rajhskomesara Ukrajine, trojice nemačkih generala itd.

Takođe je bio prvi obaveštajni agent koji je otkrio nemačke planove o pokretanju velikog masovnog napada kod Kurska, informacije o nemačkim raketama V-2, Hitlerovom bunkeru kod Vinice nemačkim planovima da se podigne ustanak na Kavkazu protiv SSSR i Hitlerove planove da se ubiju vođe Sovjetskog Saveza, Sjedinjenih Država i Ujedinjenog Kraljevstva tokom Teheranske konferencije, piše portal Glas Moskve.

Veliki otadžbinski rat

Kada je počeo Veliki otadžbinski rat, Kuznjecov je zahtevao da bude poslat u neprijateljsku pozadinu, gde bi obavljao obaveštajne aktivnosti. Odlučeno je da se Kuznjecov pošalje u Rovno, grad koji su Nemci proglasili prestonicom Ukrajine i u koji su smestili gotovo sve važnije institucije i štabove, koji su bili vezani za Istočni front. Zamišljeno je bilo da se Kuznjecov ubaci u neku od tih institucija i da odatle prikuplja informacije od najvećeg značaja.

U bazi za obuku on je dobio pseudonim Nikolaj Vasiljevič Gračev. Morao je da nauči imena, činove i funkcije velikog broja ljudi, od najviših nacističkih zvaničnika do svojih komandanata, komandira i saboraca. Izučavao je sva dokumenta sa kojima je jedan nemački vojnik morao da se susreće, od vojnih dokumenata do običnih voznih karti. Morao je da u detalje poznaje mesto u kojem je navodno rodio i odrastao, da poznaje običaje, navike i mentalitet ljudi sa kojima je navodno živeo. Bilo je neophodno da do detalja poznaje izgled vojne škole koju je pohađao, imena svojih predavača i kolega sa klase. Pamtio je prodavnice, restorane, bioskope i kafane koje je navodno posećivao. Rezultate utakmica kojima je mogao da prisustvuje, popularne pesme koje je mogao da peva... Znao je do detalja strukturu i istoriju nacističke partije i Vermahta, biografije nacističkih vođa i njihove citate.

U sklopu obuke radio je kao prevodilac na saslušanju zarobljenih oficira i smeštan je u zarobljenički logor gde je više puta stavljen na probu njegov novi identitet.[1] Zarobljenici nisu posumnjali da se ne radi o njihov sunarodniku.

Da bi njegov novi identitet nemačkog aristokrate bio potpun, sve što je posedovao moralo je da bude nemačke proizvodnje osim sata koji je bio švajcarski. Nabavljen mu je i zlatni prsten sa monogramom, koji je vešto prepravljen da odgovara inicijalima njegovog novog identiteta.

Kuznjecov je preuzeo identitet poručnika Paula Vilhelma Ziberta, koji je bio zarobljen i smešten u zarobljenički logor blizu Moskve.

Operacija Koh i otkrivanje pranova za operaciju Citadela

Svojetski partizani su planirali ubistvo Eriha Koha, rajhskomesara Ukrajine.

Nemci su 20. aprila 1943. organizovali paradu u čast Hitlerovog rođendana. Kuznjecov je predložio ubije Koha na paradi, iako bi to bio samoubilački pokušaj. Od toga je odustao jer se Koh nije pojavio na paradi.[3]

Drugi pokušaj je zamišljen tako da Kuznjecov sa jednom devojkom zatraži prijem kod Koha predstavivšši tu devojku kao svoju verenicu čije su roditelje ubili komunisti i koja je dobila naređenje da ide u Nemačku na prirodni rad. Koh je imao pravo da odobri brakove između nemačkih vojnika i slovenskih devojaka.

Koh je takođe bio iz Istočne Pruske kao i pravi Paul Vilhelm Zibert. Kuznjecov nije ubio Koha procenivši da on i devojka ne bi imali šanse da se živi izvuku.

Međutim, ovom prilikom je Koh potvrdio ono što su u sovjetskoj vrhovnoj komandi naslućivali - da Nemci planiraju veliku operaciju u izbočini oko Kurska.

"Neka i poginem, ali biću besmrtan u sećanju svog naroda.“

9. marta 1944, u pokušaju da se probije na rusku teritoriju, u selu blizu linije fronta Kuznjecov nailazi na ukrajinske nacionaliste nad kojima su hitlerovci u toj fazi rata gotovo izgubili kontrolu.

U okršaju protiv njih Kuznjecov gine zajedno sa svojim prijateljima. Imao je 32 godine. Posmrtno je proglašen Herojem Sovjetskog Saveza. Mnogi podaci o njemu i njegovom radu su još uvek u arhivi Federalne službe bezbednosti i biće obelodanjeni tek 2025. godine.