Pretraga
Nova Borba
Pretraga
Pretraga
Pretraga
Ovo su NAJBOLJI "TUPOLJEVI" BOMBARDERI

Foto: aviarf.ru

Ovo su NAJBOLJI "TUPOLJEVI" BOMBARDERI

​Konstrukcioni biro „Tupoljev“ obeležava 95. godišnjicu od osnivanja.

Svet
Izvor: glasmoskve.rs

Istorija Tupoljevih bombardera započeta je tokom Drugog svetskog rata, a u najvećem sećanju ostale su poruke ispisane po bombama koje su avioni tipa Tu-2 davne 1945. godine nosili sa sobom - „Na Berlin!“.

Ove godine su avioni Tupoljeva za razliku od 1945. za Siriju nosili bombe sa porukom „Za naše“, prenosi Glas Moskve.

Konstrukcioni biro „Tupoljev“ obeležava 95. godišnjicu od osnivanja, a sve je počelo od čuvenog Tu-2.

Bombarder koji pikira

Tu-2 je dvomotorni srednje teški taktički bombarder na klipno elisni pogon. Projektovan je uoči napada Nemačke na Sovjetski Savez, iako je prvi let prototipa održan 29. januara 1941. godine.

Naslednik je bombardera Pe-2, koji je do tada bio glavna pouzdanica sovjetske armije, ali ubrzo se pokazao kao daleko naprednija letelica – drastično brže je leteo, mogao je da pređe dva puta veću distancu i da nosi tri puta više tereta.

Sami piloti su bili veoma zadovoljni novim avionom – bio je daleko lakše upravljiv, a u slučaju da jedan motor prestane da radi, piloti su uspešno uspevali da ga prizemlje.

Ukupno je proizvedeno oko 3.000 primeraka, izvozio se u Kinu i Evropu, a u upotrebi je bio sve do ’80-ih godina.

Prvi bombarder dalekog dometa

Bombarder Tu-16 zamenio je kopiju američkih „supertvrđava“ Tu-4 i otvorio eru sovjetskih bombardera dalekog dometa.

Avioni su stupili na dužnost 1954. godine, a budući da su pokazali neverovatne rezultate, bili su inspiracija za kasnije modele u narednih nekoliko decenija.

Ovaj model je u sebi sadržao mnoštvo revolucionarnih ideja — Avion ima uvlačeći stajni trap sistema tricikl i ukupno 10 točkova koji mu omogućavaju bezbedno sletanje i na loše pripremljenim pistama.

Medveđa snaga

Legendarni strateški bombarder Tu-95, kojeg je NATO prozvao „medved“, jedan je od najuspešnijih strateških bombardera Sovjetskog Saveza.

Pogon su mu četiri „Kuznjecov“ turbo-elisna motora, od kojih svaki ima kontrarotacione propelere što ga, uz aerodinamičke osobine, čini jednim od najbržih ikad napravljenih elisnih aviona.

Interesantno je da je baš na osnovu ovog aviona napravljeno mnoštvo letelica druge namene, poput protivpodmorničkog Tu-142, ali Tu-95MS, koji su i dalje u operativnom stanju u ruskoj vojsci i korišćeni su u vazdušnim napadima u Siriji.

Ukupno je od 1956. godine proizvedeno nešto više od 500 primeraka.

Trka sa zvukom

Krajem ’50-ih je čuveni Tu-16 zamenjen avionom Tu-22 – prvi supersonični bombarder, raketonosac i izviđač srednjeg doleta.

Osnovni zadatak ovih aviona je da nuklearnim oružjem neutrališu bombardere NATO-a naoružane nuklearnim oružjem koji su stacionirani u Evropi, Aziji i Dalekom istoku, odnosno, u neposrednom okruženju Sovjetskog Saveza.

Takođe, namenjeni su i za uništavanje velikih plovnih objekata kao što su nosači aviona, raketne krstarice i podmornice, nosioce nuklearnog oružja.

Gotovo svi operativni avioni su bili snabdeveni sistemom za dopunu gorivom u letu što je omogućavalo ovim avionima znatno veći dolet ili duže vreme patroliranja kada su u pitanju bili avioni pomorskog vazduhoplovstva.

Ubica nosača aviona

Tupoljev Tu-22M, u NATO krugovima poznatiji kao „bekfajer“, je takođe strateški supersonični bombarder, kao njegov prethodnik Tu-22, ali osim oznake ova dva aviona nemaju ništa slično.

Nakon uočenih nedostataka kod Tu-22, sovjetski naučnici i inženjeri su počeli sa razvojem novog bombardera, a glavni cilj je bio postići maksimalnu brzinu od preko 2,2 maha i dolet od 7.000 kilometara, zbog čega su se konstruktori odlučili da primene tehniku promenljive geometrije krila.

Ova tehnologija omogućila je avionu kombinaciju kratkog poletanja i sletanja, dobre performanse pri krstarenju ali i isto tako dobre karakteristike pri letu na velikim brzinama.

Ovaj avion je bio namenjen za konvencionalan nuklearni napad, napad na velike površinske brodove i izviđačke misije, a s obzirom da je mogao da leti veoma nisko i da iz tog položaja raketama srednjeg ili dugog dometa ili krstarećim raketama napadne ciljeve pre nego što i sam bude otkriven, svrstao ga je u red mnogo opasnijeg protivnika nego što su to bili njegovi prethodnici Tu-16 i Tu-22.