Pretraga
Nova Borba
Pretraga
Pretraga
Pretraga
Papa proglasio Majku Terezu SVETICOM

Foto: en.wikipedia.org

Papa proglasio Majku Terezu SVETICOM

Papa Franja proglasio je danas sveticom Majku Terezu, dobitnicu Nobelove nagrade za mir i jednu od najuticajnijih žena u istoriji crkve, 19 godina posle njene smrti, javljaju agencije.

Svet
Izvor: Danas

To je učinio tokom mise posvećene kanonizaciji na Trgu svetog Petra.

„U čast Svetog Trojstva… Proglašavamo i definišemo svetu Terezu od Kalkute kao sveticu i uvrstićemo je u svece, nalažući da je cela Crkva kao takvu poštuje“, rekao je na latinskom vrhovni poglavar Rimokatoličke crkve.

Papa ju je proglasio sveticom pošto je Vatikan priznao dva čuda — oba povezana sa izlečenjem bolesnih — jedno u Indiji, drugo u Brazilu. Krajem 2002. godine, Vatikan je priznao da je jedna žena iz Indije, koja je imala tumor stomaka, izlečena pošto se molila majci Terezi. Tada je papa Jovan Pavle želeo da zaobiđe proces beatifikacije i odmah je proglasi sveticom, ali su ga od toga odvratili kardinali. Put ka definitivnoj kanonizaciji majke Tereze otvorio je prošle godine u decembru papa Franja priznavši drugo čudo — ozdravljenje Brazilca koji se 2008. godine oporavio od teške infekcije mozga. Nobelov odbor je u obrazloženju nagrade naveo da su „oni najusamljeniji, najjadniji i umirući u njenim rukama dobili saučešće i milosrđe utemeljeno na poštovanju prema čoveku“. Kada je primala Nobelovu nagradu za mir, majka Tereza je rekla: „Nisam dostojna“, podsetio je Rojters.

Međutim, u njenom životu je bilo dosta kontroverzi, a njeni kritičari kažu da je svojim stavovima i ponašanjem zapravo doprinosila povećanju broja bolesnih i siromašnih ljudi.

Brojni pojedinci, vlade i organizacije veličile su Majku Terezu; ipak njeno delo se suočava i sa brojnim kritikama.

Kritike uključuju i optužbe različitih pojedinaca, organizacija i grupa kao što su npr. Kristofer Hičens, Majkl Parenti, Arup Čaterdži, indijska organizacija Višva Hindu Parišad, protestujući protiv prozelitizma njene delatnosti uključujući i snažni stav protiv abortusa, vera u duhovnu opravdanost siromaštva i nametljivo pokrštavanje onih koji su na samrti. Medicinski časopisi su je takođe kritikovali zbog standarda medicinske nege u njenim hospisima i bolnicama, izražavajući zabrinutost zbog načina kojim su bila trošena donirana novčana sredstva.

Krajem života je Majku Terezu u Zapadnim medijima pored priznanja dočekala i kritika. Novinar Kristofer Hičens bio je jedan od njenih najaktivnijih kritičara. On je bio ovlašćen da bude koautor i narator dokumentarca o Majki Terezi — „Anđeo pakla“ pripremljenog za britanski TV kanal Channel 4. Hičens je proširio svoje kritike u knjizi Misionarska poza (The Missionary Position) koja je bila izdata 1995. godine.

Indijski lekar Čaterdži piše da je za vreme života, Majka Tereza i njeni zvanični biografi odbili saradnju s njegovim istraživanjima i da samim tim nije uspela da demantuje kritike u zapadnoj štampi.

Dogmatski pogled majke Tereze na pitanje abortusa, kontracepcije i razvoda učinili su je dobrodošlom u vatikanskim krugovima, ali ne i feminističkim.

Tokom uručenja Nobelove nagrade 1979, šokirala je prisutne izjavom da je “Najveći neprijatelj mira – abortus”.

Pojedini kritičari navode i da je pokušala da preobrati u hrišćane brojne siromašne kojima je služila. “Misionarke mislosrđa” negiraju ove navode.