Pretraga
Nova Borba
Pretraga
Pretraga
Pretraga
Putinovih 16 godina na vlasti

Vladimir Putin Foto: kremlin.ru

Putinovih 16 godina na vlasti

​Navršava se 16 godina od dolaska na vlast ruskog predsednika Vladimira Putina, a četiri godine od njegove inauguracije u poslednjem šestogodišnjem mandatu na mestu šefa ruske države.

Svet
Izvor: Sputnjik

Iako se verovalo da će ostati zapamćen pre svega po prvom predsedničkom mandatu koji je počeo 7. maja 2000. godine i tokom kog je ekonomski preporodio zemlju, ovaj poslednji bi mogao imati još veći značaj zbog spoljnopolitičkih dostignuća.

Među Putinovim ključnim uspesima su povratak Krima Rusiji, jačanje vojske, sirijska kampanja, rast popullacije, aktivizacija saradnje sa zemljama Jugoistočne Azije, formiranje Carinske unije i prelazak na evroazijsku integraciju. Ipak, za bivšeg diplomatu i ambasadora Srećka Đukića najveći Putinov uspeh je to što je pokazao da je unipolarni svet prošlost.

„On je na tome odavno radio i dokazivao i pozivao da se ne može krojiti svet iz jednog centra, iz Vašingtona. A u poslednje četiri godine svog predsednikovanja konačno je to i zaokružio. Sada za Rusiju Briks, ŠOS, Evroazijsku uniju i niz drugih zemalja i naroda u svetu postoji izbor, alternativa“, objašnjava Đukić za Sputnjik.

On napominje da je Putin to dokazao nizom poteza uključujući i akcije ruske vojske u Siriji, koje su, dodaje, bez sumnje promenile odnos snaga na Bliskom istoku.

„Stvara se jedan novi Bliski istok u kom će glavni igrači biti neki drugi, ne SAD i njihovi sateliti, već narod Bliskog istoka uz čvrsto oslanjanje na Rusiju, Kinu, Iran. Zapad nema odgovor na takvu politiku, što su pokazale i diskusije koje se vode u SAD u toku predsedničke kampanje“, navodi naš sagovornik.

Aleksej Muhin, rukovodilac Centra političkih informacija, ocenjuje da je u Siriji Moskva vodila pravi „hibridni rat“ i na taj način ne samo sačuvala svetovni režim u toj zemlji i zaustavila DAEŠ, nego i pokazala mogućnosti njene odbrambene industrije, zbog čega je u svetu drastično poraslo interesovanje za rusko naoružanje.

Pritom, naglašava Muhin, uprkos tvrdnjama SAD o izolaciji Rusije i krahu njene ekonomije, to se nije desilo, i jasno je da su Putin i njegov tim uložili kolosalne napore kako bi sprečili ove negativne procese — izolacija nije uspela.

Kad je reč o povratku Krima u okrilje Rusije, zbog čega je Zapad Rusiji uveo sankcije, Srećko Đukić ističe da bi Zapad i da nije Krima svakako našao razlog za sličnu politiku.

„Ceo 20. vek ruski narod proveo je pod sankcijama. Od Oktobarske revolucije sankcije nisu nikad skinute, verovatno samo dve-tri godine pod Obamom, kad je ukinut Džekson-Venikov amandman koji je ograničavao trgovinu zbog ograničavanja iseljavanja Jevreja iz SSSR-a. Jezik Zapada je jezik sankcija, jezik štapa. Zato ništa to ne iznenađuje. Da Rusi nisu povratili Krim, bile bi sankcije zbog nečeg drugog i to je neka postojanost u spoljnoj politici Amerike“, smatra srpski diplomata.

Prema rečima Alekseja Muhina, povratak Krima u sastav Rusije ima veliki geopolitički značaj.

„Na taj način je Rusija zaustavila širenje uticaja NATO-a u ovom regionu, jer SAD i Turska žele da uspostave sferu uticaja na Krimu. Sada je Krim ruska teritorija i mislim da je međunarodna zajednica prihvatila ovu činjenicu, iako određeni politički krugovi i dalje koriste krimski faktor za zaoštravanje odnosa sa Moskvom“, navodi ruski analitičar.

Istovremeno, Đukić naglašava da spoljnopolitički uspesi Rusije ne bi bili mogući bez jake unutrašnje politike i stabilne ekonomske, političke i socijalne situacije.

Ruski predsednik je, ocenjuje on, uspeo da oseti puls naroda koji želi modernizaciju, ali neće da se odrekne tradicije, svoje vere, svog puta i svoje istorije.

„On je to uspeo izvanredno da uveže i onda sve ostale poteze nije bilo teško vući. I zbog toga je Putin bio tako uspešan ne samo u ovom nego i ranijim mandatima. Bez sumnje, kad se bude pisala istorija 21. veka, Putin će biti ličnost koja je obeležila ta vek“, kaže Đukić i podseća da je ruski predsednik u poslednjih 15-ak godina bio prvi čovek u mnogim zapadnim anketama.

„Kad je krenuo u rušenje jednopolarnog sveta, vrlo dobro je znao šta ga čeka jer je video da nije moguće ostvariti na ravnopravnim osnovama integraciju Rusije u opšte društvo i u zajedničke vrednosti sa Zapadom, i tu za Putina nije bilo drugog izbora nego da se krene u stvaranje jednog novog multipolarnog sveta“, kaže on.

Srećko Đukić napominje da je sada, nakon nesumnjivih spoljnopolitičkih uspeha, glavni zadatak Putina i rukovodstva Rusije u predstojećem periodu ekonomski razvoj.

„Nesumnjivo je da je Rusija uspela da preživi i ekonomsku i naftnu krizu, ali neophodan je brz povratak na visoke stope rasta, od 6-8 odsto. Rusija to može i to Rusiji treba da bi održala politiku koju je Putin postavio kao fundament“, smatra Đukić.

Prema rečima Alekseja Muhina, konsolidacija ruskog društva u veoma komplikovanim ekonomskim uslovima je takođe zasluga Vladimira Putina i njegovog tima.

„Pri tome, ne bih rekao da Putin ima visok ’rejting‘. I sam predsednik je više puta rekao da uzima rejting u obzir, ali to nije najbitniji faktor. Radi se upravo o visokom kreditu poverenja — raste broj građana Rusije koji su spremni da glasaju za Putina ukoliko se bude kandidovao na predsedničkim izborima 2018. godine“, veruje Muhin.