Pretraga
Nova Borba
Pretraga
Pretraga
Pretraga
Rusi obeležavaju OVAJ PRAZNIK umesto Dana zaljubljenih

Foto: vk.com

Rusi obeležavaju OVAJ PRAZNIK umesto Dana zaljubljenih

U Rusiji od davnina se odavala pošta blagovernim Petru i Fevroniji Muromskim – pokroviteljima supružničke ljubavi i porodične sreće.

Svet
Izvor: glasmoskve.rs

Danas je to Sveruski praznik koji govori o večnoj ljubavi i praznuje se 8. jula, pa na neki način predstavlja pandan katoličkom prazniku “Dan zaljubljenih” iako se suštinski razlikuje.

Dan kneza Petra i kneginje Fevronije simbolizuje večnu ljubav koja je kroz iskušenja pokazala svu svoju veličinu i lepotu bračne zajednice muškarca i žene, piše Glas Moskve.

Priča o čestitom ruskom knezu i njegovoj kneginji otišla je izvan granica Rusije zbog svoje snažne pouke, a zahvaljujući srednjovekovnoj ruskoj književnosti i Povesti o Petru i Fevroniji Muromskim.

Pre nešto više od 700 godina u Ruskoj zemlji živeo je u gradu Muromu mladi knez Petar. Njegov otac je upravljao Muromskom zemljom, a kada je on umro, njegovo mesto je zauzeo stariji Petrov brat Pavle.

Blagočestiv i krotak je bio mladi knez Petar i u svemu se pokoravao svom starijem bratu.

Tada se u Muromu pojavio zmaj, čisto oličenje đavola, koji je iskušavajući slabe postajao sve jači. Na put mu je mogao stati samo neko čestitog srca, kakav je upravo Petar bio.

Petar je uspeo da porazi zmaja, ali je u borbi poprskan nečistom krvlju njegovom i uskoro mu po telu izađoše strašni plikovi.

U istoj Muromskoj zemlji je živeo siromašni pčelar koji je imao ćerku, lepu devojku Fevroniju; po celoj okolini je bila poznata po svom umu.

Upravo je ona napravila melem koji će izlečiti kneza, ali imala je zahtev da je nakon toga knez oženi.

Petar je devojku stavio na nekoliko testova i uvideo njenu pamet. Međutim, čim je ozdravio, poče da se razmišlja o tome da nije valjano da se knez ženi običnom devojkom i umesto toga joj posla zlata i srebra.

Fevronija mu je darove vratila, poručivši da će mu trebati da plaća lekare kada se ponovo razboli.

Nije prošlo dugo, te se knezu vratiše plikovi i on se u velikim bolovima vrati do Fevronije. Devojka ga nije prekorevala, već ga je odmah primila u kuću i izlečila.

Petar je tada shvatio da mora da ispuni dato obećanje i oženi Fevroniju.

Fevronija, pčelareva kći, postade kneginja cele oblasti.

Nije se dopadalo znamenitim bojarima što kneginja nije iz čuvenog roda, a njihove žene, plemkinje bojarinje, ne htedoše ni da čuju: kako da se, zaboga, one, žene iz znamenitih porodica, poklone njoj, prostoj seljanki! I počeli su da kleveću Fevroniju pred Petrom: htedoše da ih razdvoje.

Naposletku – došli su kod kneza Petra i rekli mu: “Ili se razvedi od Fevronije i pošalji je u manastir, a ti se oženi devojkom iz znamenitog roda, ili i sam idi iz Muroma, a mi ćemo da tražimo drugog kneza, a da za kneginju imamo ženu iz prostog naroda nećemo!”

Nije bilo lako Petru da ostavi kneževsku vlast.

Ipak je odgovorio bojarima: “Mene je Sam Bog spojio sa Fevronijom, ne valja sad da ljudi raskidaju naš savez. Ako ne želite kneginju, onda vam ni ja bez nje nisam knez, pa mi smo – jedno telo, jedna duša!”

I morade Petar da ostavi Murom i živi u progonstvu. Ubrzo su Petar i Fevronija saznali šta je siromaštvo.

Ponekad bi mračne misli dolazile u glavu Petru: “Eto zbog žene sam ostao i bez vlasti, i bez bogatstva, i bez kneževske titule…” – pomišljao je. A pametna žena koja ga je volela tešila ga je stalno nežnim rečima: “Ne žalosti se, kneže! Pa Gospod je milostiv: neće nas ostaviti u bedi i progonstvu”.

U Muromu su bez Petra nastali nered i razdori. Počele su svađe oko toga ko da dođe na kneževo mesto. Jedni su bili za jednog, drugi za drugog; došlo je i do potezanja mača, razdor je prešao u rat; mnogi bojari su bili ubijeni u tim razmiricama. Još dugo bi se prolivala bratska krv da se Muromci nisu setili svog zakonitog kneza Petra.

Shvatili su da bez njega ima dosta onih koji bi želeli da budu kneževi i da reda nikad neće biti. Dođoše oni kod Petra da ga mole za oproštaj i nagovoriše ga da se vrati zajedno sa kneginjom Fevronijom u Murom: dobro su znali i njihovu mudrost i dobrotu.

Vratiše se Petar i Fevronija u Murom i počeše da žive kao i pre, mirno i srećno.

Pravično je upravljao oblašću Petar: u svemu se trudio da se drži pravde, ali je ne manje ukazivao i milost. A kneginja mu je pomagala savetima i dobrim delima.

Ubrzo zavoleše Muromci svoju kneginju; tako je nežna i jednostavna ona bila, o siromasima i prosjacima se brinula kao prava majka. Niko nikad nije doživeo uvredu od nje, nije čuo ružnu reč.

I tako poživeše do duboke starosti, ne ljuteći se jedno na drugo, i nešto pre smrti primiše monaštvo. Knez je tada dobio ime David, a kneginja Jefrosinija.

Pred smrt, primivši monaštvo, supružnici su ostavili zaveštanje da ih sahrane u jednom kovčegu sa tankom pregradom, koji je bio unapred pripremljen.

Petar i Fevronija su umrli istog dana i sata 8. jula (odnosno po svetootačkom Crkvenom kalendaru 25 juna),1228. godine, mada su protiv svoje volje bili položeni radi opela u različite kovčege.

Ali ujutru su se oni na čudesan način sjedinili u jednom kovčegu. Ponovo su pokušali da ih razdvoje, ali su narednog jutra tela supružnika ponovo bila zajedno. Od tada ih više nisu razdvajali.