Pretraga
Nova Borba
Pretraga
Pretraga
Pretraga
RUSIJA OBELEŽILA 40 godina od prve ekspedicije na Severni pol

Foto: t-i.ru

RUSIJA OBELEŽILA 40 godina od prve ekspedicije na Severni pol

Sovjetski ledolomac „Arktik“ prvi je stigao na Severni pol 17. avgusta 1977. godine.

Svet
Izvor: glasmoskve.rs

Ekspedicija je brojala 200 ljudi, a prevodio ju je kapetan Jurij Kučijev.

Moćni ledolomac isplovio je iz Murmanska 9. avgusta, a na odredište je stigao za samo osam dana. To je doprinelo jačanju imidža Sovjetskog saveza u naučnoj i tehnološkoj sferi, a takođe se smatralo i ogromnim vojnim uspehom.

Učesnici ekspedicije obeležili su taj događaj svečanom ceremonijom podizanja državne zastave Sovjetskog Saveza na deset metara visok čelični jarbol postavljen u ledu, piše Glas Moskve.

Nuklearni ledolomac na vrhu Zemlje proveo je 15 sati. Za to vreme naučnici su obavili čitav kompleks važnih istraživanja i posmatranja, a pre odlaska sa Severnog pola spustili u vodu Severnog ledenog okeana metalnu spomen ploču sa ugraviranim državnim grbom Sovjetskog Saveza.

Nekad i sad

Sovjetski savez je na Arktiku imao svoje baze, luke i postrojenja za vojsku, ali su raspadom zemlje ta mesta napuštena. Ruski predsednik Vladimir Putin planira da reaktivira neka od njih, ali i da gradi nova.

Moskva danas ima oko 40 ledolomaca, od čega su šest na nuklearni pogon. Daleko iza Rusije je Kanada sa sedam ledolomaca, ali nijedan nije na nuklearni pogon.

To pokazuje da Rusija naglo intenzivira izgradnju vojne infrastrukture na Arktiku.

Na teritoriji od skoro 800 hiljada kvadratnih kilometara koje pripadaju Rusiji grade se postrojenja, baze, aerodromi i druga infrastruktura. Ministarstvu odbrane Rusije u tome pomaže i jedina nuklearna ledolomačka flota na svetu.

Severna flota čuva granice

Najhladnije ruske granice čuva Severna flota, koja je u sastavu Objedinjene strateške komande „Sever“.

Rusija formira mrežu vojnih baza na Arktiku. Severna flota će ojačati njihove mogućnosti ako dođe do napada na Rusiju. Severna flota stalno vežba operacije podrške tim bazama uz pomoć raketnih brodova i prebacivanje motorizovanih jedinica.

Flota se stalno nalazi u moru, a posade stiču veštine i znanja koji im omogućavaju da izvršavaju vojne zadatke u bilo kojem delu sveta, bilo da je reč o Arktiku ili o Sredozemnom moru.

Osim toga, Rusija gradi flotu ledolomaca, opremljenih artiljerijskim i raketnim sistemima. Ti ledolomci ne samo da razbijaju led i otvaraju vodne puteve, već mogu da napadaju neprijateljske objekte na obali i neprijateljske brodove. U toj sferi Amerika zaostaje za Rusijom.

“Osim ledolomaca, Arktička flota dobija strateške višenamenske podmornice klase ’Borej‘ i ’Jasenj‘. To su trenutno najnapredniji brodovi, a to priznaje čak i Zapad“, kaže vojni analitičar Dmitrij Litovkin.

Eksperti ističu da se Severna flota danas ne može nazivati samo flotom. Po svojoj funkcionalnosti ona više odgovara operativno-strateškoj komandi ili vojnom okrugu.

U njen sastav ulaze raketne i artiljerijske jedinice, mehanizovana pešadija, divizija PVO i druge pešadijske strukture. U zoni odgovornosti je ceo Arktički region izuzev njegovog istočnog dela. Severna flota može da zaštiti oblast i od krstarećih raketa potencijalnog neprijatelja.