Prema informacijama iz lista “Politika”, samo 62.000 socijalno ugroženih građana Srbije koristilo je pravo na besplatnu struju i gas. Iako je za ovu svrhu za narednu godinu izdvojeno 850 miliona dinara iz budžeta, to je upola manje nego prethodne godine.
U Srbiji postoji oko 250.000 domaćinstava koja imaju pravo na besplatnu struju i gas. Od 1. januara 2017. mogu ponovo podneti zahtev za status energetski ugroženog kupca. Do septembra te godine, 62.338 domaćinstava je podnelo zahtev, što je za 7.000 više u odnosu na prethodnu godinu. Da bi koristili ovo pravo, ne smeju imati dugovanja za struju ili gas.
Kriterijumi za ovaj status uključuju ukupan mesečni prihod domaćinstva, broj članova i imovinsko stanje. Domaćinstva sa prihodom do 13.595 dinara mogu dobiti 120 kilovata struje ili 35 kubika gasa besplatno. Za dvočlane i tročlane porodice sa prihodom do 19.795 dinara, besplatna kvota je 160 kilovata struje ili 45 kubika gasa. Domaćinstva sa četiri ili pet članova i prihodom do 25.990 dinara mogu računati na 200 kilovata struje ili 60 kubika gasa, dok porodice sa šest i više članova i prihodom do 32.684 dinara mogu dobiti do 250 kilovata struje ili 75 kubika gasa besplatno.
Dodatno, važno je napomenuti da je ova mera uvedena kako bi se pomoglo socijalno ugroženim građanima da prebrode ekonomske izazove, posebno tokom zimskih meseci kada su troškovi grejanja najveći. Međutim, čini se da mnogi građani nisu svesni ovog prava ili ne znaju kako da ga ostvare, pa je potrebno dodatno informisanje i edukacija stanovništva o ovim mogućnostima.
Besplatna struja i gas za socijalno ugrožene građane predstavljaju važan korak u pružanju podrške onima koji se suočavaju s ekonomskim izazovima u Srbiji. Ova mera, iako hvalevredna, ističe nekoliko ključnih pitanja i izazova:
- Informisanost građana: Iako postoji veliki broj domaćinstava koja imaju pravo na besplatnu struju i gas, mnogi nisu svesni ovog benefita. Država i lokalne samouprave trebalo bi da ulože više napora u informisanje građana o ovim pravima, možda kroz kampanje, radionice ili distribuciju informativnih materijala.
- Birokratske prepreke: Proces podnošenja zahteva može biti komplikovan za neke građane, posebno starije osobe koje nisu upoznate s birokratskim procedurama. Simplifikacija procesa i pružanje pomoći u podnošenju zahteva mogli bi povećati broj korisnika ove mere.
- Dugoročna održivost: Iako je pružanje besplatne struje i gasa kratkoročno rešenje, potrebno je razmisliti o dugoročnim strategijama koje će osigurati ekonomsku stabilnost socijalno ugroženih građana. To može uključivati programe obuke i zapošljavanja, subvencije za prekvalifikaciju ili druge ekonomske stimulanse.
- Energetska efikasnost: Umesto samo pružanja besplatne struje i gasa, država bi mogla ulagati u programe energetske efikasnosti. Na primer, subvencionisanje izolacije domova ili promocija upotrebe energetski efikasnih uređaja može smanjiti ukupnu potrošnju energije i dugoročno smanjiti troškove za građane.
- Saradnja s privatnim sektorom: Partnerstva s kompanijama koje pružaju energetske usluge mogla bi doneti dodatne benefite. Na primer, kompanije mogu ponuditi popuste ili posebne tarife za socijalno ugrožene građane.